Департман за руски језик

Настава на основним студијама почела је 1. октобра 2000. године према усвојеном наставном плану, који је садржао изучавање руског језика у четворогодишњем трајању, а од балканских обавезно изучавање грчког и једног јужнословенског језика : бугарског или македонског (по избору) у двогодишњем трајању. У самом почетку у радном односу с пуним радним временом група је имала једног редовног професора који је био први Управник Студијске групе, а то је проф. др Драгољуб Величковић (изводио је наставу из предмета Руски језик I), а aсистент је била Виолета Илић-Џонић. Као ангажовани сарадници, у то време наставу су изводили: проф. др Предраг Пипер, редовни професор Филолошког факултета у Београду, мр Ирина Антанасијевић, виши лектор Филолошког факултета у Косовској Митровици, Клаудија Тасић, лектор за македонски језик, Атханасиос Бинтас, лектор за грчки језик и Ценка Иванова, лектор за бугарски језик, Викторија Строило, лектор за руски језик. У прву годину студија било је уписано 11 студената, а касније се тај број повећавао.

Група је под називом Славистика са балканистиком постојала непуне две године да би, на захтев самих студената, била преименована новим Статутом од јула 2002. године у Студијску групу Руски језик и књижевност.

Преименовањем групе долази до промене наставног плана, а самим тим до пријема у стални радни однос нових наставника и сарадника. Тако су примљени: за руски језик проф. др Надежда Лаиновић-Стојановић (која је школске 2002/03. и 2003/04. била управник студијске групе), за руску књижевност доц. др Ирина Антанасијевић, у својству лектора мр Дејан Марковић, мр Живојин Трајковић, виши предавач за руски језик (за извођење наставе на другим департманима) и Тамара Костић-Пахноглу, предавач за грчки језик.

У наредном периоду су, поред напред поменутих, као лектори страних језика радили и др Ристо Бонџолов (за бугарски језик), Михаил Харлицки, мр Зоја Попова, Ана Митрофанова (за руски језик), др Стратигопоулос Димостенис (за грчки језик).

На Департману Руски језик и књижевност, поред стално запослених, наставу су изводили ангажовани наставници са других факултета, међу којима су били: проф. др Зоран Божовић, проф. др Богољуб Станковић, проф. др Радмило Маројевић, сва тројица са Филолошког факултета у Београду, проф. др Лариса Раздобудко-Човић и проф. др Абдулах Мушовић, обоје са Филозофског факултета у Косовској Митровици, проф. др Марија Стефановић са Филозофског факултета у Новом Саду, а у садашње време руску књижевност на основним академским студијама предаје проф. др Драган Копривица са Катедре за руски језик и књижевност Филозофског факултета у Никшићу (Црна Гора).

Наставници и сарадници Департмана посебну пажњу посвећују организацији научних скупова, учешћу на скуповима у земљи и иностранству са рефератима и публиковању радова у валидним научним зборницима. Важно место у научно-стручном раду припада публиковању уџбеничке, приручне и методичке литературе за студенте русистике.

Департман успешно остварује међународну научну и стручну сарадњу са Државним Институтом руског језика "А.С. Пушкин" у Москви, с Великотрновским универзитетом у Бугарској и са Атинским универзитетом у Грчкој. Резултат ове сарадње је вишеструка размена студената, постдипломаца и гостујућих професора, што је допринело томе да студенти нашег факултета сваке године одлазе на једномесечне течајеве грчког језика (Атина), бугарског језика (Велико Трново), руског језика (Москва), а студенти из ових градова долазе на усавршавање српског језика код нас, док професори држе предавања по позиву.

Научна сарадња се остварује и са факултетима у нашој средини. Тако су наставници Департмана руски језик и књижевност написали два универзитетска уџбеника за студенте физике и студенте биологије и екологије за потребе Природно-математичког факултета у Нишу и Филозофског факултета у Источном Сарајеву, један акцентовани помоћни уџбеник за часове језичких вежби, док поједини наставници Департмана имају трећинско ангажовање на другим високошколским установама у Србији.

Успешан рад Департмана се огледа и у томе што добар део дипломираних студената наставља постдипломске студије, а неки од бивших дипломаца су већ ангажовани као сарадници на Департману. Тако су за извођење вежби из русистичке лингвистике ангажовани мр Јелена Лепојевић, мр Маја Вељковић и Ана Регоја, а за руску књижевност мр Велимир Илић.

Од октобра 2011. на функцији управника Департмана налази се др Дејан Марковић.