Открытие выставки «К истории создания Русской Православной Церкви Заграницей»

05.05.2012


српски >

17 мая в 18 часов Выставочный зал Русского Дома

Выставка «К истории создания Русской Православной Церкви Заграницей» посвящена драматичной истории Русской церкви в диаспоре – от Сремских Карловиц (Сербия) до Джорданвилля (США).

Гонения на Церковь, начавшиеся с первых месяцев большевистской власти, вынудили значительную часть духовенства покинуть Россию. Оказавшейся в изгнании Русской Церкви понадобилось заново осознавать себя и свое вселенское призвание. С другой стороны, было необходимо как можно скорее объединить паству, рассеянную по всему миру.

С 1920 г. в Константинополе стало действовать Высшее Церковное Управление заграницей. Возглавил его один из старейших и авторитетнейших иерархов Русской Церкви – митрополит Киевский и Галицкий Антоний (Храповицкий).

Год спустя Высшее Церковное Управление переехало в Соединенное Королевство Сербов, Хорватов и Словенцев. В августе 1921 г. деятельность Управления благословил Архиерейский Собор Сербской Церкви. Патриарх Сербский Димитрий предоставил лишенным отечества русским архиереям часть своей резиденции в Сремских Карловцах, где 21 ноября 1921 г. состоялся первый Всезарубежный Русский Церковный Собор епископов, клириков и мирян, определивший каноническое положение и дальнейшую судьбу многих русских приходов за границей.

С 1922 г. приходы Русской Зарубежной Церкви подчинялись пребывавшему здесь же, в Сремских Карловцах, Архиерейскому Синоду. Во главе его вплоть до 1936 г. стоял митрополит Антоний (Храповицкий).

Сремские Карловцы сыграли исключительную роль в истории Русской Православной Церкви Заграницей. Здесь проходили Архиерейские соборы РПЦЗ, а в 1938 году состоялся Второй Всезарубежный Русский Собор. После того, как в России были уничтожены все духовные школы и прервалась история богословской науки, одно из ее направлений, связанных с сохранением чистоты святоотеческого предания, развивалось в Сербии, гостеприимно принявшей многих известных русских богословов и воспитавшей церковных деятелей, существенно повлиявших на послевоенную историю Русской Церкви в диаспоре.

В 1943 году Синод РПЦЗ, положение которой становилось все более неоднозначным и уязвимым, переехал из Сремских Карловиц в Белград, а в сентябре 1944 г., незадолго до вступления советских войск, члены и служащие Синода вместе с тогдашним его главой, митрополитом Анастасием (Грибановским) переселились в Карлсбад.

«Сербский след» в истории РПЦЗ ведет через Германию и Швейцарию в США. В 1946 году в мало кому тогда известный Свято-Троицкий монастырь под Джорданвиллем, по приглашению настоятеля, выходца из Сремских Карловиц, архиепископа Канадского и Североамериканского Виталия (Максименко) почти в полном составе прибыло из Ладомирова (Словакия) типографское братство преподобного Иова Почаевского во главе с епископом Серафимом (Ивановым). Четыре года спустя в Нью-Йорк переехал Архиерейский Синод РПЦЗ.

Преемственность духовной традиции, соединившей три эпохи русской церковной истории, обусловила замысел выставки, на которой будет представлено 80 фотографий и документов, повествующих об истории РПЦЗ, о выдающихся иерархах и взаимоотношениях с внешним миром. Символично, что местом проведения подобной многоплановой выставки выбрана Сербия – страна, в трудное время принявшая и сохранившая значительную часть духовного наследия Русской Православной Церкви. В экспозицию войдут редкие документы и фотоматериалы из архивного собрания Дома русского зарубежья им. А. Солженицына и архива Свято-Троицкого монастыря в Джорданвилле (США) – фотографии и переписка митрополита Антония (Храповицкого), его телеграммы к Великому князю Николаю Николаевичу, автографы митрополита Анастасия (Грибановского), послания Архиерейского Синода РПЦЗ, фотодокументы русской диаспоры в Сербии, а также фотографии, рассказывающие о жизни Свято-Троицкой обители.

Знаменательно, что выставка открывается в тот самый день, когда пять лет назад было восстановлено каноническое общение между Русской Православной Церковью Заграницей и Русской Православной Церковью Московского Патриархата.

Выставку подготовили:

кураторы:

– прот. Владимир Цуриков, член совета директоров Свято-Троицкой Духовной семинарии, Директора Фонда Русской Истории, Джорданвилль, Нью-Йорк;

- Инна Евгеньевна Розанова, зам.директора по архивно-музейной работе Дома русского зарубежья им. А. Солженицына;

координатор проекта – Татьяна Юрьевна Иринархова, Отдел международных и межрегиональных связей Дома русского зарубежья им. А. Солженицына;

художник – Елена Валерьевна Абаренкова, Отдел массовой работы и культурных программ Дома русского зарубежья им. А. Солженицына.

 

Отварање изложбе „Уз историјат настанка Руске Православне заграничне Цркве"

17. мај у 18:00 Сала за изложбе Руског дома

Изложба „Уз историјат настанка Руске Православне заграничне Цркве" која је посвећена драматичној историји Руске цркве у иностранству – од Сремских Карловаца до Џорданвила у Америци.

Прогон Цркве, који је почео још у првим месецима бољшевистичке власти, приморао је већи део свештенства да напусте Русију. Руска Црква у изгнању морала је да поново да постане свесна себе и своје васељенске мисије. С друге стране, било је неопходно објединити паству, која је била расута по целом свету.

Од 920. године у Цериграду је почела са радом Виша црквена управа у иностранству. На њеном челу био је један од најстаријих и најугледнијих архијереја Руске Цркве – митрополит кијевско-галицијски Антоније (Храповицки).

Годину дана касније Виша црквена управа преселила се у Краљевину СХС. У августу 1921. године делатност Управе благословио је архијерејски Сабор Српске Православне Цркве. Патријарх Српски Димитрије уступио је део своје резиденције у Сремским Карловцима руским архијерејима, који су били лишени своје отаџбине. Управо тамо је 21. новембра 1921. године одржан први Сабор заграничних архијереја на коме су присуствовали свештеници и обични људи, који су заједно одредили положај и даљу судбину многих руских парохија у иностранству.

Од 1922. године. Парохија Руске заграничне Цркве била је подчињена Архијерејском Синоду, који се налазио у Сремским Карловцима. На његовом челу био је до 1936. године митрополит Антоније (Храповицки).

Сремски Карловци одиграли су кључну улогу у историји Руске заграничне Цркве. Овде су се одржавали Архијерејски Сабори, а 1938. године одржан је Други Свезагранични Руски Сабор. После уништења свих духовних школа и прекида историјског развоја богословске науке, један од правца рада било је очување светог отаџбинског предања, у гостољубивој Србији, која је прихватила многе познате руске богослове и васпитала свештенослужитеље, који су суштински утицали на послератну историју Руске Цркве у дијаспори.

Године 1943. Синод Руске заграничне Цркве, чија је позиција постајала све слабија и рањивија, из Сремских Краловаца прелази у Београд, а у септембру 1944. мало пре доласка совјетске војске чланови Синода заједно са својим тадашњим поглаваром Анастасијем (Грибановским) селе се у Карлсбад.

«Српски траг» у историји Руске заграничне Цркве иде преко Немачке, Швајцарске и Америке. Године 1946. до тада мало познати манастир Свете Тројице под Џорданвилом на позив њеног настојника, досељеника из Сремских Карловаца, архиепископа канадског и северноамеричког Виталија (Максименко) скоро у пуном саставу из Ладомирова у Словачкој стигло је типографско братство преподобног Иова Почајевског на челу са епископом Серафимом (Ивановим). Четири године касније Архијерејски Синод Руске заграничне цркве преселио се у Њујорк.

Континуитет духовне традиције, који спаја три епохе руске црквене историје, условила је идеју организације изложбе на којој ће бити представљено 80 фотографија и докумената, који говоре о историји Руске заграничне е Цркве, о истакнутим архијерејима и њиховим односима са спољним светом. Симболично је то, што је изабрана Србија за организацију ове значајне поставке – Србија земља која је у тешка времена примила и сачувала већи део духовног наслеђа Руске заграничне Цркве. У експозицији су своје место нашли ретки документи и фото материјали из архива Дома руске дијаспоре „А.Солжењицина", затим из архива манастира Свете Тројице у Џорданвилу у Америци – фотографије и преписка митрополита Антонија (Храповицког), његови телеграми упућени Николају Николајевичу, потпис митрополита Анастасија (Грибановског), посланице Архијерејског Синода Руске заграничне Цркве, фотографије и документи руске дијаспоре у Србији, као и фотографије из живота обитељи манастира Свете Тројице.

Симболичан је дан када се отвара ова изложба, управо на дан када су пре пет година канонски сједињене Руска Православна загранична Црква и Руска Православна Црква ,Московске Патријаршије.

Изложбу припремили:

– протојереј Владимир Цуриков, члан савета директора Духовне семинарије Свете Тројице, Директор Фондације Руске Историје, Џорданвил, Њујорк;

- Ина Јевгењевна Розанова, заменик директора за архивско-музејску делатност Дома руске дијаспоре „А. Солженицин";

координатор пројекта – Татјана Јурјевна Иринархова, Одељење за међународне и међурегионалне везе Дома руске дијаспоре „А. Солженицин";

уметник – Јелена Валерјевна Абаренкова, Одељење за културне програме Дома руске дијаспоре „А. Солженицин".




Нравится
Успенский храм
c. Шарапово
Отдых на Байкале