Бомбардировка-историческое и политическое заблуждение Запада / Бомбардовање-историјска и политичка Запада

Генерал Смилянич рассказал, что в условиях, в которых тогда находилась Югославия для обороны страны было сделано больше, чем ожидалось. Обе стороны допускали просчеты, говорит генерал Смилянич. "Натовские генералы думали, что уничтожат югославскую армию в течение нескольких дней, а государственное руководство страны капитулирует перед серьезностью ситуации. С другой стороны, сербская сторона считала, что будет сделано несколько предупредительных атак, причем только на территории Косово, и после этого Запад вернется к дипломатическим методам. Обе стороны заблуждались: НАТО недооценил сербских солдат и офицеров, и их готовность защищать Родину, поэтому агрессию против Югославии начали с использованием около 460 самолетов, к окончанию нападений в бомбежках уже участвовали более 1.000 воздушных судов", вспоминает Смилянич. Он отмечает, что о чрезмерном характере агрессии говорит число убитых мирных жителей, превысившее 500, по сравнению с 271 погибшим военнослужащим. "Все это свидетельствует о том, что гражданское население, гражданские объекты и инфраструктура, т.е. то, что не носило военный характер, было целью, а не побочным ущербом, как хотят это представить,"- такого мнения придерживается генерал.

Военный аналитик Мирослав Лазански считает, что бомбежки – это империальный шаг НАТО, поскольку по поводу 50-летия своего существования альянс хотел показать свою силу России, Китаю и всем, кто придерживается собственной позиции в международных отношениях. По его мнению, возникает вопрос, почему впервые с момента своего формирования НАТО выбрал как вариант интервенцию именно на СРЮ, несмотря на то, что, в принципе, заранее было известно, что силой невозможно ничего добиться. Запад не рассчитал двух вещей. Во-первых, не ожидал, что сербский народ так долго будет помнить о бомбежках, а, во-вторых, что вмешательство не решило проблемы", говорит Лазански. Он напомнил, что все народы на Балканах, кроме сербов, решили свой национальный вопрос.

Военный аналитик Александр Радич также считает, что бомбардировка была политическим и историческим заблуждением Америки и западных держав. Он вспоминает, что в то время на западе и на востоке у власти были политики, считавшие, что политику можно проводить бомбами, т.е. между дипломатией и высокими технологиями можно установить идиллические отношения. По его словам, бомбардировка – это была попытка доказать, что НАТО остается военной силой, несмотря на то, что потерпел поражение в Ираке и Афганистане. «Можно было ожидать этнические чистки в Косово и Метохии после вывода сербских войск и развертывания сил КФОР. КФОР не мог и не хотел этому противиться, поскольку в начале это были военные формирования, подготовленные для борьбы с обычными вооруженными силами»,- сказал Радич.

Навршило се четрнаест година од НАТО бомбардовања СР Југославије. Деветнаест земаља Алијансе, после неуспешних преговора Срба и косовских Албанаца у Рамбујеу, без одобрења СБ УН, обрушило се 24. марта, 1999. године најпре на касарне и противваздушну одбрану Војске Југославије. Током 78 дана и ноћи, у 30.000 ваздушних налета испаљено је 50.000 разорних пројектила. Страдало је 2.500 људи, 500 цивила, а међу њима 79 деце. Рањено је 12.500 становника. Тешко је разорена инфраструктура, привреда, школе, здравствени центри, споменици културе, медијске куће. О овом немилом догађају, за наш програм говоре тадашњи команадант Ратног ваздухопловства и Противваздушне одбране Војске Југославије Спасоје Смиљанић и војни аналитичари Мирослав Лазански и Александар Радић.

Генерал Смиљанић каже да је у условима у којима је тада била СР Југославија, у одбрани земље урађено више од очекиваног. Он подсећа да је командант НАТО-а Весли Кларк 15. марта најавио да ће Војска Југославије бити уништена за неколико дана. По његовим речима, Запад је очекивао да ће становништво Србије услед бомбардовања да изврши притисак на руководство државе како би прихватило услове из Рамбујеа. Са обе стране било је погрешних процена, каже генерал Смиљанић.

„Генерали НАТО су мислили да ће Војску Југославије уништити за неколико дана, и да ће државно руководство земље капитулирати пред озбиљношћу ситуације. Са друге стране, српска страна је сматрала да ће бити неколико упозоравајућих напада и то само на простору Косова, а онда ће се Запад вратити дипломатском приступу. Обе стране су биле у заблуди - Нато јер није добро проценио српског војника и официра и њихову спремност да бране отаџбину, па је тако агресија на СРЈ почела са око 460, а завршена са више од 1 000 ангажованих авиона", подсећа Смиљанић. Он напомиње да о томе колико је агресија била претерана говори и број од преко 500 погинулих цивила, у односу на 271 припадника војске. „Све то указује да су цивили, цивилни објекти и инфраструктура која није у војној служби, била мета а не колатерална штета како су то желели да представе", мишљења је генерал.

Дугогодишњи војни аналитичар Мирослав Лазански сматра да је бомбардовање био империјални потез НАТО-а који је желео да поводом 50 година постојања пошаље поруку Русији, Кини и свима осталима који држе до свог става у међународним односима. По њему право питање је због чега је НАТО изабрао да први пут после свог формирања интервенише управо на простору СР Југославије када се унапред знало да се силом ништа неће постићи. „Политичком и војном руководству западних земаља било је јасно да је СР Југославија војнички слаба и да се не може очекивати велики отпор, а тиме ни већи људски и материјални губици Алијансе. Међутим, Запад није рачунао на две ствари. Једна је да нису очекивали да ће се српски народ тако дуго сећати бомбардовања, а друга је да интервенцијом није решен проблем," истиче Лазански.

Он подсећа да су на Балкану сви народи осим Срба решили своје национално питање. „Током распада СФРЈ, Срби су највише страдали, од највећег броја жртава до убедљиво највише избеглог и расељеног српског становништва. Уз све то, питање Косова и Метохије још увек није решено и било на који начин да се реши, увек ће тињати и постојаће опасност да букне за 30 или 50 година, а можда и раније," мишљења је наш саговорник.

Лазански напомиње да је КФОР потпуно неуспешна мисија пре свега зато што није заштитио неалбанско становништво од погрома. "Од самог доласка на Косово, поставили су се отворено на страни косовских Албанаца који су им јасно наговестили да ће правити проблеме уколико не добију оно што траже. С друге стране, америчка и западна јавност је годинама информисана да су на Косову Срби лоши момци, а Албанци добри. Уколико би дошло до сукоба снага КФОР-а са Албанцима, цела медијска слика разлога за интервенцију пала би у воду", објашњава наш саговорник. У међувремену, додаје он, Косово је постало једна озбиљна НАТО држава са базама за које немају никакве трошкове, али са којима стратешки можете да контролишете готово читаву југоисточну Европу. "У непосредној близини Косова пролазиће траса јужног тока гасовода, а на Косову се налазе огромна рудна богатства и ко контролише те ствари истински контролише ситуацију. Гледајући у будућност, Албанци на простору Албаније, Косова, Македоније и Црне Горе чине младу попупацију од близу 7 милиона становника која је потпуно лојална Америци и њеним интересима", наводи Лазански.

Војни аналитичар Александар Радић такође сматра да је бомбардовање било историјска и политичка заблуда Америке и западних сила. Он подсећа да су у то време и на западу и на истоку су били на власти политичари који су мислили да је могуће водити политику бомбама односно да између дипломатије и високе технологије може да се успосатави идилична веза. Према његовим речима, бомбардовање је био покушај да се НАТО докаже као војна сила иако је после тога доживео катастрофу у својим акцијама у Ираку и Авганистану. „Етничко чишћење простора Косова и Метохије после повлачења српских снага и доласка снага КФОР-а могло се очекивати. КФОР није могао, а није ни хтео да се томе супростави јер је то у почетку била војна формација припремљена за борбу против конвенционалних снага. Они нису били спремни да у том тренутку решавају пре свега политички и безбедносни проблем на Косову. Тај међупростор и њихово прилагођавање на ситуацију, најбоље у негативном смислу искористили су Албанци да етнички очисте територију Косова од Срба и других неалбанаца," истиче Радић.