Сербия богата драгоценными металлами / Србија богата племенитим металима

RU

Американская и канадская компании спустя сто лет недавно объявили, что в восточной Сербии обнаружили самое богатое месторождение меди в мире, в состав руды которого входит более 10 процентов металла. В породах магматического происхождения в восточной и южной Сербии хранится огромное количество этого металла, а также золота, свинца и цинка. Считается, что только в области Тимочкой Краины находится почти тысячу тонн запасов золота, а в горно-металлургическом комплексе Бор до настоящего времени получено более 160 тонн этого драгоценного металла. Об этой теме более подробно в регулярной рубрике международная экономическая хроника. Пишет Ранка Павлович.

В золоторудном месторождении "Бигар", обнаруженном рядом с Бором на вершине горы Черный верх, залежи которого оцениваются в 48 тонн драгоценного металла. Разведку ведет канадская горнодобывающая компания "Aвала рисорсис" (Avala Resources), ее специалисты считают, что месторождение по запасам золота - одно из самых богатых в Европе. Помимо того, были завершены исследования на другом участке Черного Верха "Kоркан", предварительные результаты которого еще лучше, а вот по третьему участку "Краку Пештер» результаты исследований пока не обнародованы. По оценкам геологов, на трех участках кроются резервы, по крайней мере, в размере четыре миллионов унций золота. Если технико-экономическое обоснование докажет экономическую целесообразность эксплуатации, "Avala risorsis" в месторождения, расположенное на Черном верхе, планирует инвестировать не менее 500 миллионов долларов. На приисках смогут найти работу сотни рабочих, и, как ожидается, инвестиции могут полностью окупиться максимум в течение трех лет с даты активации прииска. Канадская компания ведет поиски золота в Сербии уже семь лет. Предварительные результаты показывают, что пояс с "золотой жилой" тянется на 20 км, а в окрестностях Жагубицы его ширина достигает 8 километров. Самое богатое месторождение "Чока Марин", его запасы оцениваются приблизительно в 240 тысяч тонн руды, богатой медью, золотом и серебром. Рассматривается возможность повторной активации золотого прииска "Благоев камень», который расположен между Майданпеком и Кучево, где, согласно ранее проведенным исследованиям, кроется около 35 тонн золота.

В районе Тимочкого магматического комплекса ведут разведку и другие мировые горнодобывающие корпорации. Например, американская компания "Freeport mekmoran" (Freeport McMoRan) и канадская "Rezervoar minerals" (Reservoir Minerals) ведут исследования рядом с Заечаром на двух участках, богатых медной рудой. Вблизи села Николичево уже найдены два месторождения с высоким содержанием этого металла. По мнению экспертов, месторождения с содержанием одного процента меди в руде, что в 10 раз беднее по сравнению с этим месторождением, считаются весьма рентабильными и выгодными. Например, в Боре и Майданпеке добывается руда, содержание меди в которой всего 0,4 процента.
Кроме восточной части страны, крупные месторождения меди, золота, свинца и цинка находятся на юге Сербии. На территории района Медведжа в регионе лецкого магматического комплекса находится семь рудных полей и одна шахта по добыче свинца и цинка. Канадская компания "Дунав минералс" (Dunav Minerals), которая ведет геологическую разведку в Туларе, обнаружила, что запасы меди составляют 800 тыс. тонн, а золота - 78 тонн. Для того, чтобы эти ресурсы были превращены в рудник, необходимо сделать еще ряд технико-экономических обоснований, анализирующих металлургическую, экономическую, социальную и экологическую составляющие.

Предполагается, что в течение последних десяти лет в Сербии зарубежные компании в разведку месторождений золота и других драгоценных металлов вложили около 100 миллионов евро.

SR

Америчка и канадаска компанија, недавно су објавиле да су, након више од сто година, на истоку Србије пронашле најбогатије лежиште бакра на свету, са више од 10 процената метала у руди. Источна и јужна Србија, у стенама магматског порекла, чувају велике количине овог метала, као и злата, олова и цинка. Сматра се да су само на подручју Тимочке Крајине смештене резерве злата од готово хиљаду тона, а у Рударско топионичарском басену Бор досад је добијено више од 160 тона овог племенитог метала.

Из лежишта злата "Бигар" на планини Црни врх, код Бора, могуће је добити 48 тона овог племенитог метала. Истраживања врши канадска рударска компанија „Авала рисорсис", а њени стручњаци сматрају да су налазишта на овој планини међу најбогатијима у Европи . Такође, истраживања су завршена и на другом црновршком локалитету "Коркан", где су прелиминарни резултати још бољи, док за трећи локалитет "Краку Пештер" још нису саопштени резултати истраживања. Према проценама геолога, ове три локације крију резерве од најмање четири милиона унци злата. Уколико студије докажу економску оправданост експлоатације, "Авала рисорсис" планира да у налазишта на Црном врху инвестира најмање 500 милиона долара. У овим рудницима посао ће наћи више стотина радника, а како се очекује, инвестиција би могла у потпуности да се исплати у року од највише три године, од дана активирања рудокопа. Канадска компанија за златом у Србији трага већ седам година. Досадашњи прелиминарни резултати показују да се појас са "златном жицом" простире на дужини од 20, и ширини од осам километара у околини Жагубице. Најбогатије налазиште је "Чока Марин", које садржи око 240 хиљада тона руде богате бакром, златом и сребром. Разматра се могућност поновног активирања рудника злата "Благојев камен", између Мајданпека и Кучева где се, према досадашњим истраживањима, крије око 35 тона злата.

Тимочки магматски комплекс истражују и друге светске рударске корпорације. Тако ће америчка компанија „Фрипорт мекморан" и канадски „Резервоар минералс" истраживати два локалитета у близини Зајечара, богата рудом бакра. У околини села Николичево, већ су пронађена два лежишта са високим процентом овог метала. Како тврде стручњаци, лежишта са један одсто бакра у руди, која су десетоструко сиромашнија од ових, сматрају се изузетно профитабилним. Иначе, у Бору и Мајданпеку експлоатише се руда, која садржи највише 0,4 одсто бакра.

Осим у источном делу земље, велика рудна лежишта бакра, злата, олова и цинка налазе се и на југу Србије. На подручју општине Медвеђа, у подручју лецког магматског комплекса, налази се седам рудних поља и један рудник олова и цинка. Канадска компанија "Дунав минералс", која истражује у месту Туларе, утврдила је да резерве бакра износе 800 хиљада тона, а злата 78 тона. Да би овај ресурс постао рудник, неопходно је урадити још низ студија, као што су металуршка, економска, социјална и еколошка.

Процењује се да су стране компаније, за последњих десетак година, у истраживања лежишта злата и других племенитих метала у Србији, уложиле готово 100 милиона евра.

Аутор Ранка Павловић