Иной способ мышления / Другачији начин размишљања

RU

По-разному толкуются условия дальнейшей евроинтеграции Сербии, четко сформулированные представителями немецкого парламента, которые привезли их в Белград. Многие были удивлены формулировкой о необходимости изменения сознания сербов на севере КиМ. Все остальное из перечисленных «семи пунктов» уже известно, но ущемление права на свободу мысли, как многие толкуют это условие, действительно чрезмерное требование. Заметка Анджелки Марисавлевич.

В первый момент требование об изменении сознания кажется шокирующим, в конце концов непросто установить, какое «сознание» удовлетворило бы немцев. Все, что происходило бы в направлении нормализации отношений между сербами и албанцами, это серьезные изменения, но это долгосрочный процесс, который не следует навязывать силой. Если они имели в виду публично сделанные заявления, то это говорит о поверхностном восприятии сербско-албанских отношений и о том, что они не понимают глубины проблемы. Если исключить вероятность неточности термина, то следует сказать, что требование относительно «изменения сознания» должно быть предъявлено и албанской стороне.

Когда нынешнее руководство Сербии сделало прорыв в подходе к косовской проблеме и село за стол переговоров с высшими представителями временных институтов КиМ, это был первый шаг. Если немецкие парламентарии, озабоченные возможным применением потенциальных договоренностей, хотели заранее обеспечить сотрудничество сербов с международными институтами, то они просчитались. Сотрудничество обеспечивают не условия, а стимулы. Таким образом, другой способ мышления, или «изменение сознания» необходим и представителям ЕС. Германия не одинока в предъявлении условий, мы много раз видели, что все до сих пор озвученные условия были хорошо «оркестрированы», менялись только главные действующие лица.

С другой стороны, изменение образа мыслей действительно необходимо всему региону, если он хочет двигаться вперед. Сербская сторона давно приняла реальность и ясно, что считает переговоры единственной возможностью. Этого, однако, нельзя сказать об албанской стороне, потому что она не один раз показала, что готова прибегнуть к силе с целью навязать решение. Президент Сербии Томислав Николич, объясняя на телеканале Б92, с какими требованиями сербская сторона выступит на следующем раунде переговоров, подчеркнул, в частности, что необходимо обеспечить, чтобы «в течение длительного периода на территории сербской общины не появилась какая-либо вооруженная сила». Он также сказал, что Сербия не могла бы использовать силу для того, чтобы вернуть контроль над Косово, «потому что ей бы это не разрешили». Понимание и принятие современных политических тенденций является одним из важнейших показателей «изменения сознания».

Сербам в Косово, которые уважают государство Сербия, не остается ничего другого, кроме как принять реальность и попытаться обеспечить себе нормальную жизнь. Главным изменением в их мышлении было бы обдумывание долгосрочной перспективы и постепенная реализация своих планов. В конце концов, может быть, соседи-албанцы могут послужить им хорошим примером того, как достичь долгосрочных целей. Недавним примером были местные выборы в Македонии. Явка албанцев была чрезвычайно высокой. Они избраны в местные органы власти в восьми муниципалитетах. Албанцы готовы использовать все шансы, чтобы получить политическое преимущество, все равно на каком политическом уровне. Такой вид политического единства сербам достичь трудно. Поэтому часто играют на их разногласиях. В этом смысле и мы можем присоединиться к немецкому требованию «изменить сознание». Здесь есть что менять, не в обиду будет сказано.

SR

Различита су тумачења услова за наставак евроинтеграција Србије, које су прецизно формулисали представници немачког парламента и донели их у Београд. Многи су били изненађени формулацијом да треба променити свест Срба на северу Косова. Све остало из „седам тачака" је већ познато, али ускраћивање слободе мишљења је, како многи тумаче, заиста превелики захтев.

На први поглед формулација о промени свести изгледа шокантно, уосталом није лако утврдити каква би то „свест" задовољила Немце. Све што би ишло у правцу нормализације односа Срба и Албанаца јесте велика промена, али то је дугорочан процес и не треба га наметати силом. Ако су мислили на јавно изговорене речи, то је онда површно посматрање српско-албанских односа и они не схватају дубину проблема. Уз ограду да је можда реч о терминолошком неспоразуму, треба рећи да би „промена свести" морала да се испостави као захтев и албанској страни.

Када је владајућа гарнитура у Србији направила пробој у приступу косовском проблему и села за преговарачки сто са највишим представницима привремених косовских институција, то је био први корак. Уколико су немачки парламентарци, забринути за евентуалну инплементацију могућих договора, унапред желели да обезбеде сарадњу Срба са међународним институцијама, онда су потпуно промашили. Сарадња се не обезбеђује условљавањем, већ подстицајима. Дакле, другачији начин размишљања, илити „промена свести" потребна је и представницима ЕУ. Немачка није самостална у испостављању захтева, више пута се показало да су сви до сада постављени услови били добро оркестрирани, само су се протагонисти мењали.

С друге стране, промена начина размишљања заиста је неопходна у читавом региону, уколико жели да крене напред. Српска страна је одавно прихватила реалност и јасно је да преговоре прихвата као једину могућност. То се, међутим, не би могло рећи за албанску страну, јер су они више пута показали да су спремни да употребе силу у наметању решења. Председник Србије Томислав Николић је, објашњавајући за Б92 са каквим ће захтевима српска страна изаћи у наредној рунди преговора, између осталог нагласио да треба обезбедити да се „на дужи период на територији српске заједнице не појави било каква оружана сила". Он је, такође, рекао да Србија не би могла да употреби силу да поврати контролу над Косовом, „јер јој то не би било дозвољено". Схватање и прихватање савремених политичких токова јесте најважнија „промена свести".

Шта остаје Србима на Косову који поштују државу Србију, осим да сами прихвате реалност и покушају да за себе обезбеде што нормалнији живот. Основни преокрет у размишљању био би да размишљају дугорочно и да своје планове остварују корак по корак. Уосталом, можда им комшије Албанци могу послужити као добар пример како се постижу дугорочни циљеви. Последњи пример су локални избори у Македонији. Одзив Албанаца је био неочекивано висок. Освојили су локалну власт у осам општина. Албанци су спремни да искористе све шансе како би остварили политичку предност, на било ком политичком нивоу, без разлике. Ту врсту политичког јединства Срби тешко постижу. Зато се често игра на карту њихових међусобних сукоба. У том смислу и ми се можемо придружити немачком захтеву за „промену свести". Има ту шта да се мења, без увреде.

Аутор Анђелка Марисављевић