Соотношение государства и Совета национальных меньшинств / Однос државе и савета националних мањина

Общеизвестно, что Сербия является мультиэтнической и мультикультурной средой, в которой кроме сербской нации, которая составляет большинство, проживает еще 26 наций и народностей. Они составляют примерно одну седьмую населения, т.е. согласно последней переписи населения из 2011 года, зарегистрировано около миллион триста тысяч человек несербской национальности. И хотя с 2002 года национальные меньшинства располагают правом создавать национальные советы, лишь четыре года назад состоялись первые выборы в национальные советы, благодаря которым члены национальных меньшинств осуществляют свои права в области культуры, образования, СМИ, а также и официального употребления языка и письма.

Однако наблюдаются и некоторые проблемы, из-за которых Советы не смогли функционировать, так как от них ожидалось. И хотя, кажется, что каждый из 19 существующих Советов обременен своей особенной проблемой, существуют и общие проблемы, а именно - неисполнение обязанностей, отсутствие знания о способах использования бюджетных средств, которые дает Республика Сербия, а также и межличностные конфликты.

Директор Бюро по правам человека и меньшинств Сузана Паунович сказала, что после 2000 года в Сербии была создана новая политика по вопросам меньшинств, цель которой полная интеграция меньшинств в общественную и политическую жизнь страны. По ее словам, в будущем внимание будет уделяться разговорам с представителями национальных советов.

Председатель комитета парламента Сербии по правам человека, меньшинств и гендерного равноправия Мехо Омерович, заявил, что по этой причине в последующем периоде будут приняты новые законопроекты и поправки Закона о национальных меньшинствах, которые улучшать работу национальных советов.

«У нас хорошие законы, которые согласованы с европейскими стандартами, законы, функционирующие по высшим европейским ценностям, но когда дело доходит до их применения, начинаются проблемы», сказал Омерович.

Председатель Совета цыганского меньшинства Витомир Михаилович, как главные проблемы отметил отсутствие учебников на родном языке, а также не применение родного языка в дошкольных учреждениях. Представитель Совета венгерского национального меньшинства Катинка Беретка рассказывала о проблеме официального употребления языка, т.е. о том, что личные документы выдаются лишь на сербском языке, что экзамены на водительские права нельзя сдавать и на родном языке национальных меньшинств и т.п.

На совещании выступила и госсекретарь в Министерстве культуры и информации Гордана Предич, которая подчеркнула, что Министерство с 2005 года объявляет конкурсы на работу в СМИ для национальных меньшинств, и что из года в год все больше желающих поступить на эти рабочие места. Вице премьер правительства Воеводины Анна Томанова Маканова также рассказывала о проблемах информирования на языках меньшинств. На совещании выступили все представители Совета национальных меньшинств, а также и представители Министерства образования и ОБСЕ, которые пришли к выводу, что такие встречи должны в последующем периоде будут чаще организованы.

_____________________________________________________________

Постојећи закони, који се односе на рад савета националних мањина у Србији су одлични и једини проблем представља њихово спровођење, због чега треба донети одговарајуће подзаконске акте, закључено је на скупу о унапређењу сарадње државе и Савета националних мањина.

Познато је да је Србија мултиетничка и мултикултурална средина у којој живи, поред већинске српске нације, још 26 нација и народности. Они чине отприлике седмину становништва, односно око милион и триста хиљада становника о чему говоре подаци последњег пописа становништва из 2011. године.

Иако од 2002. године националне мањине имају право да се организују у националне савете, тек пре четири године, одржани су први избори за Националне савете, путем којих припадници националних мањина остварују сва права у домену културе, образовања, информисања, као и службене употребе језика и писма. Ипак постоје и одређени проблеми, због којих савети нису профункционисали онако како се очекивало. Иако се чини да сваки, од 19 постојећих Савета има свој специфичан проблем, постоје и они општи, а то су необављање надлежности, непознавање коришћења буџетских средстава, које добијају од Републике Србије, али и међуљудски сукоби унутар њих.

Директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић рекла је да је после 2000. године у Србији формулисана нова мањинска политика чији је циљ суштинска интеграција мањина у друштвени и политички живот земље. Она је казала да су законодавни оквири добро формулисани, али да се могу унапредити.„Пракса показује да са појединим прописима и законским решењима имамо проблеме. Да ли се ради о лошем тумачењу закона или је лоше законско решење показаће дијалог који ћемо интензивно водити са представницима Националних савета", рекла је Пауновић.

Председник Одбора народне Скупштине за људска и мањинска права и равноправност полова Мехо Омеровић најавио је да ће због свега тога у наредном периоду бити донете измене и допуне Закона о националним мањинама и подзаконски акти, који ће унапредити функционисање националних савета.„Имамо добре законе, законе који су усклађени са европским стандардима, законе који функционишу по највишим европским вредностима, али онда дођемо на терен њиховог спровођења и ту по правилу запне, шкрипи, неко кочи, а неко то и дебело опструира", рекао је Омеровић.

Председник Савета ромске националне мањине Витомир Михајловић као главне проблеме те заједнице истакао је непостојање уџбеника на матерњем језику и непостојање примене матерњег језика у предшколским установама.

Представница Савета мађарске националне мањине Катинка Беретка говорила је о проблему службене употребе језика, односно о томе што личне карте нису двојезичне, што возачки испити не могу да се полажу на језику националне мањине, нити се користи у државној администрацији. Како је објаснила, доста проблема има са судским поступцима који се обављају на српском језику, јер судија не зна мађарски, а за плаћање судског тумача нема новца.

Представници хрватске националне мањине као главни проблем истакли су то што уџбеници на матерњем језику још нису почели да се штампају, за шта су оптужили српско Министарство просвете, иако новац за то добијају и од хрватске Владе.

На скупу је говорила државна секретарка у Министарству културе и информисања Гордана Предић која је подсетила да то Министарство од 2005. године расписује конкурсе за медије на језицима националних мањина. Према њеним речима сваке године је све више пријављених на конкурсе.

Потпредседница војвођанске Владе Ана Томанова Маканова, говорила је о проблемима информисања на језицима мањина, истичући да има највише штампаних медија и радио станица, док је телевизијски програм неравномеран у односу на већинску заједницу и емитује се претежно преко Радио телевизије Војводине. Поред тога, истакла је она, мора се наћи и начин финансирања медија на језицима националних мањина.

На скупу су говорили сви представници савета националних мањина, као и представници Министарства просвете и образовања и ОЕБС-а, а како је договорено, слични скупови ће се чешће организовати у наредном периоду.

Аутор Јелица Тапушковић