Новая дилемма: евроинтеграция Сербии, ЕС или ЕЭП? / Нова дилема: евроинтеграције Србије, ЕУ или ЕЕП?

RU

Интеграция в ЕС в интересах большинства граждан Сербии, так как ее осуществление подразумевает обустройство общества и развитие экономики также как и применение утвержденных законов, заявил директор Бюро по евроинтеграции Милан Паевич на дискуссии о том, является ли Европейское экономическое пространство для Сербии желательной и реальной альтернативой членства в ЕС. Подробнее Сандра Пекич.

Отвечая на вопрос, почему в Сербии ищется альтернатива членству в ЕС, Милан Паевич указал, что как раз недовольное знание процесса евроинтеграции в политических кругах и среди профессиональной общественности вызывает дилемму, что для Сербии лучше: ЕС или ЕЭП. С другой стороны, подчеркнул он, следует иметь в виду, что само ЕЭП не подразумевает общую внешнюю политику, политику в сельском хозяйстве, в области безопасности, таможенный и монетарный союз, общий рынок и верховенство права, что говорит в пользу того, что в интересах Сербии продолжение пути к ЕС. Председатель парламентского Комитета по евроинтеграции Милица Делевич согласна с оценкой, что Сербии выгоднее стремиться к членству в ЕС, а не в ЕЭП.

Преподаватель Юридического факультета БУ Борис Бегович считает, тем не менее, что членство в ЕЭП желательная альтернатива и представляет собой наименее плохое решение для Сербии. Он напомнил, что присутствует тенденция замедления расширения ЕС, так как ЕС переживает серьезный экономический и институциональный кризис. Что касается Сербии, Бегович считает, что членство в ЕС Сербия не получит в ближайшее время и вероятнее всего, когда она приблизится к нему, он будет не таким, как сегодня. Кроме того, в качестве главного условия членства в ЕС все меньше упоминаются критерии из Копенгагена, а все больше, по крайней мере, когда речь идет о Сербии, на первый план выдвигаются так наз. политические условия, указывает Бегович. Бегович считает также, что членство в ЕЭП обеспечивает свободу передвижения товаров, услуг, капитала и людей. По его мнению, включение в ЕЭП лучше, чем вступление в ЕС, поскольку сегодня в политике стремятся не к идеальному решению, а к наименее плохому.

В ходе этих дебатов сказано также, что та или иная страна не должна обязательно быть членом ЕС, чтобы прийти к европейским ценностям и стандартам, хотя это более трудный путь. В этом смысле в качестве примера упомянута Швейцария, которая не желает быть членом ЕС и все отношения с Брюсселем регулирует на билатеральном уровне.

SR

Европске интеграције су у интересу највећег броја људи у Србији јер подразумевају изградњу уређеног друштва и економије, као и примену донетих закона, рекао је директор Канцеларије за евроинтеграције Милан Пајевић на дебати да ли је Европски економски простор (ЕЕП) пожељна и остварива алтернатива чланству у Европској унији за Србију.

Постављајући питање зашто се у Србији тражи алтернатива чланству у ЕУ, Милан Пајевић је указао да је управо недовољно познавање процеса евроинтеграција у политичкој и стручној јавности довело до дилеме да ли је за Србију боља ЕУ или ЕЕП. С друге стране, како је истакао, треба имати у виду да сам Европски економски простор не подразумева заједничку пољопривредну, безбедносну и спољну политику, затим царинску и монетарну унију, заједничку трговину и владавину права, што указује да је за Србију ипак више у интересу да настави ка ЕУ. Председница скупштинског Одбора за европске интеграције Милица Делевић се слаже са оценом да, нема довољно користи да Србија иде путем чланства у Европском економском простору, а не ЕУ.

Професор Правног факултета Борис Беговић, ипак сматра да је чланство у Европском економском простору пожељна алтернатива и представља најмање лоше решење за Србију. Он је подсетио да је успорен тренд проширења ЕУ, јер је Унија у озбиљној кризи, економској, али и институционалној. Када је реч о Србији, Беговић сматра да чланство у ЕУ неће бити достигнуто тако брзо, те можемо рачунати да у том тренутку ЕУ неће бити иста као данас. Такође, као главни услов за чланство у Унији све мање се помињу Копенхашки критеријуми а све више, бар када је реч о Србији, на столу су тзв. политичка условљавања, каже Беговић. С друге стране, како каже Беговић, чланство у Европском економском простору омогућава слободу протока добара, услуга, капитала и људи. Он сматра да је приступање Европском економском простору боља опција него приступање ЕУ јер, како је рекао, данас у политици не треба тежити идеалном решењу, већ најмање лошем.

На дебати је указано и да нека земља не мора да буде у ЕУ да би достигла европске вредности и стандарде, мада је то тежи пут. Посебно је истакнут пример Швајцарске, која не жели да буде чланица Уније и све односе са Бриселом регулише на билатералном нивоу.

Аутор Сандра Пекић