Трое суток / 72 сата...

RU

Часы идут. Осталось менее трое суток до момента, когда Белград и Приштина, должны решить какова будет их позиция по отношению к статусу севера Косово и Метохии, и проинформировать об этом высокого представителя ЕС Кэтрин Эштон. Чем дальше время идет, тем больше дипломатическое давление на Белград - принять одностороннее предложение о севере Косово и отказаться от исполнительных полномочий Сообщества сербских общин. С другой стороны, это поддержка Приштине, премьер которой заявляет о, сценарии, который, кажется, не предвещает ничего доброго. Подробнее Ивана Субашич.

«Сербия старается достичь договора с Приштиной, но нам предлагается лишь подписать капитуляцию, с чем не можем согласиться, заявил в четверг премьер Сербии Ивица Дачич. И в этом предложении, премьера была отражена суть ситуации, в которой Сербия оказалась и на внутреннем и на дипломатическом плане. По этому, заявление косовского премьера Хашима Тачи, «что Приштина, в случае если Сербия откажется подписать соглашение, поддерживаемое, по его словам и США и ЕС, и имея поддержку международного сообщества, расширить свои полномочья и на севере» можно воспринять как провокацию. С другой стороны, это может быть и намек на возможные инциденты на севере Косово. Аналитики, однако, не исключают возможность нового эгзодуса косовских сербов.

Момент, в котором Тачи свои заявления о том, что диалог, это путь достижения договора поменял на ультимативные посылы, не случаен. Общая оценка заключается в том, что абсолютная поддержка оказываемая Приштине Вашингтоном, ему дает право ставить ультиматумы. И хотя многие в заявлении Тачи видят «психологическое давление» на Сербию принять, то, что для нее неприемлемо, нельзя пренебречь оперативным данным отечественных служб безопасности «согласно которым существует реальная опасность, что приштинские власти, после истечения срока определенного Кэтрин Эштон, попытаются спровоцировать инциденты, и направят специальные подразделения косовской полиции РОСА на север Косово. В этом контексте, размышления о возможной «косовской грозе», учитывая предыдущий исторический опыт и операцию «Гроза», осуществленную боевыми действиями Вооруженных сил Хорватии против сербского населения в 1995 году, вполне оправданные.

От нашего источника информации мы узнали, что ситуация на севере Косово и Метохии напряженная, но что косовские сербы уверены, что представители государственной власти Сербии будут соблюдать Конституцию и Платформу. С другой стороны, они опасаются, что договор уже достигнут и что пока только идет торговля временем, ради подготовки почвы для сообщения об окончательном решении. Сербы, проживающие на севере Косово, согласно нашему источнику, готовятся как к такому сценарию, так и к тому, о чем заявляет Хашим Тачи.. В этом случае, их ответ Приштине и Белграду, а также и международному сообществу, будет формирование скупщины сербских общин и провозглашение автономии.

То, что Белград находится «между молотом и наковальней», понятно, уже несколько месяцев, но наступила пора, когда он столкнулся с неприкрытым давлением ведущих западных дипломатий отказаться от севера Косово. Представители государственной власти едины во мнении, что условием достижения договоренности о севере Края это конкретные полномочья для Сообщества сербских общин. Однако, еще нет ответа на вопрос, каким способом Сербия сможет преодолеть труднейшую дилемму, имевшую место до сих пор – ради евроинтеграций отказаться от севера КиМ или отвергнуть ультиматум ведущих западных стран и таким образом оказаться в плохой как дипломатической, так и экономической позиции.

Возникает впечатление, что Сербия на дипломатическом плане одинока, и, по словам премьера Дачича «без единого искреннего друга на Западе, который бы показал понимание наших позиции, когда речь идет о важнейших вопросах региона». Будь это не так, ей бы сейчас не пришлось выбирать между двумя важнейшими государственными интересами – сохранением суверенитета и территориальной целостности, с одной стороны и европейского будущего, с другой.

SR

"Србија жели да постигне споразум с Приштином, али нама се нуди само да потпишемо капитулацију, на шта не можемо да пристанемо, поручио је у четвртак премијер Србије Ивица Дачић. У тој једној реченици, председник српске владе је указао на сву сложеност ситуације у којој се Србија налази и на унутрашњем и на дипломатском плану. Зато се изјава косовског премијера Хашима Тачија да ће Приштина, уколико Србија одбије споразум који, како је рекао, подржавају САД и ЕУ, уз помоћ међународне заједнице, проширити своје надлежности и на север", мора схватити као провокација, али и наговештај могућих инцидената на северу Космета.
Стручна јавност, међутим, не искључује могућност да на Косову дође до новог егзодуса косметских Срба...

Тајминг у којем је Тачи променио досадашњу реторику о дијалогу као путу за постизање договора у ултимативне поруке није случајан. Општа оцена је да апсолутна подршка Вашингтона коју има, Приштини даје за право да поставља ултиматуме. Иако многи у Тачијевој изјави виде "психолошки притисак" на Србију да привати оно што је за њу "неприхватљиво", не треба занемарити оперативне податке домаћих безбедносних служби "да постоји реална опасност да ће приштинске власти, после истека рока који је Београду и Приштини дала Кетрин Ештон, покушати да изазову инциденте упућивањем специјалних јединица РОСУ на север Космета. У том контексту, спекулације о могућој "косовској олуји" , имајући у виду ранија искуства, имају утемељење...

Наш извор са терена каже да је ситуација на северу Косова и Метохији напета, али да косметски Срби верују у државни врх Србије и да се надају да ће власт у Беграду остати принципијелна и поштовати Устав и Платформу. Они, међутим, страхују да је договор већ постигнут и да се сада само купује време како би се припремио терен за саопштење о коначној одлуци. Срби са свера Покрајине се, према нашем извору, спремају и за тај сценарио као и за онај који најављује Хашим Тачи. У том случају, њихов одговор и Приштини и Београду, али међундародној заједници, биће бити формирање скупштине српских општина и проглашење аутономије.

Да се Београд налази "између чекића и наковња", јасно је већ месецима уназад, али сада је суочен са отвореним притицима водећих западних дипломатија, да се, зарад евроинтеграција, одрекне севера Космета. Државни врх је јединствен у ставу да су услов за договор о северу Покрајине конкретна овлашћења за Заједницу српских општина. Међутим, још нема одговора на питање на који начин Србија може да превазиђе можда најтежу дилему до сада: да се зарад евроинтеграција одрекне севера КиМ, или одбаци ултиматум водећих западних земаља и тиме доведе себе у неповољан и дипломатски, али економски положај.

Општи утисак је да је Србија на дипломатском плану усамљена и, како то премијер Дачић каже, "без иједног искреног притатеља на Западу који би имао више размевања за њене ставове о најважнијим питањима у региону". Да није тако, сада се не би налазила у ситуацији да бира између два најважнија државна интереса – очувања суверенитета и територијалног интегритета и европске будућности и развоја. Сада је сасвим јасно, да у случају европског пута Србије западни партнери не одустају од праксе да је свако правило изузетак. У супротном, Србија би одавно била чланица породице европских земаља чији пут ка ЕУ није зависио од испуњавања политичких услова, него од успеха у спровођењу зацртаних реформи.

Аутор Ивана Субашић