Первые признаки восстановления экономики / Први знаци опоравка привреде

RU

Рост промышленного производства в первые два месяца 2013-го года на 7,5 процента по сравнению с аналогичным периодом прошлого года позволяет почувствовать оптимизм по поводу долгожданного восстановления сербской экономики. Если эта тенденция сохранится в будущем, а экономический рост достигнет запланированных двух процентов, было бы выполнено одно из условий МВФ для заключения нового соглашения. О возможности заключения соглашения с международной финансовой организацией будет известно после 8-го мая, когда ожидается прибытие миссии МВФ в Белград.

После завершения визита в Белград в ноябре 2012 года миссия МВФ выставила ряд требований для продолжения переговоров с правительством Сербии, запланированных на весну текущего года. В число наиболее важных вошло: сокращение бюджетного дефицита, среднесрочный план по снижению государственного долга и реформирование государственного сектора. Особое внимание уделяется государственным предприятиям, поскольку считается, что их лучше приватизировать, чем субсидировать из государственного бюджета. Это подтверждается тем фактом, что за последние десять лет на различного рода субсидии из бюджета было выделено аж 4,5 млрд. евро без достижения какого-либо значительного эффекта.

Недавно постоянный представитель миссии МВФ в Белграде Богдан Лисоволик заявил, что самыми серьезными проблемами сербской экономики остаются высокий уровень бюджетного дефицита, государственный долг, инфляция и слабый экономический рост. Главными темами майских переговоров он называет: налогово-бюджетную политику и структурные реформы, как предварительное условие для экономического роста. По поводу фискальной политики: ключевыми являются планы по сокращению дефицита государственного бюджета и государственного долга в долгосрочной перспективе. Однако, беспокоит тот факт, что первые параметры показывают, что если не принять необходимые меры, дефицит скорее всего, превысит запланированные 3,6 процента от внутреннего валового продукта. В области структурных реформ, на первом месте, располагается пенсионная система, затем следует рынок труда и сектор государственных предприятий. Сербское правительство должно понимать важность работы над улучшением бизнес-среды, поскольку это обеспечит экономический рост и увеличение экспорта, сказал Лисоволик.

Именно поэтому и обнадеживают данные о росте промышленного производства в первые два месяца этого года, поскольку этот факт может быть признаком того, что сербская экономика идет на поправку. Несмотря на это экономисты предупреждают, что пока еще рано делать прогнозы, так как база для сравнения очень мала, объясняется это тем, что в начале прошлого года Сербию буквально завеяло снегом и практически парализовало производство. Самый большой рост был зафиксирован в автомобильной и фармацевтической промышленности и производстве нефтепродуктов, в то время как остальные отрасли находятся в состоянии стагнации. Это позволит увеличить экспорт, но не занятость населения, а для этого необходимо, чтобы экономический рост ежегодно составлял от 4 до 5 процентов. Большим успехом для Сербии в данных условиях был бы запланированный рост ВВП на два процента. Интересно, что иностранные инвесторы верят в сербский потенциал, о чем свидетельствует последние оценки "Erste Group", которая прогнозирует, что ставка экономического роста в среднесрочной перспективе составит приблизительно 4 процента, что могло бы послужить знаком окончательного восстановления экономики, а также, что Сербия находится на пути устойчивого экономического развития.

SR

Раст индустријске производње у прва два месеца 2013. године од 7,5 одсто у односу на исти период прошле године, подстакао је оптимизам да ће коначно српска привреда почети да се опоравља. Уколико би се тај тренд наставио у наредном периоду, а привредни раст достигао планираних два одсто, био би испуњен један од услова за нови аранжман са ММФ-ом. О могућности да Србија склопи споразум са том међународном финансијском институцијом знаће се више после 8. маја, када се очекује долазак Мисије ММФ-а у Београд.

Кад је Мисија ММФ-а завршавала посету Београду у новембру 2012. године поставила је одређене захтеве за наставак преговора о аранжману са Владом Србије, планиране за пролеће ове године. Међу најважнијим су смањење буџетског дефицита, средњорочни план за свођење јавног дуга у законски оквир и реформисање јавног сектора. Посебна пажња посвећена је јавним предузећима, за које се сматра да је боље да буду приватизована, него да се субвенционишу из државне касе. Томе у прилог иде и чињеница да је у претходних десетак година на различите субвенције из буџета издвојено чак 4,5 милијарди евра, без неког значајнијег ефекта.

Недавно је стални представник Мисије ММФ-а у Београду Богдан Лисоволик изјавио да су највећи изазови у српској економији и даље висок ниво фискалног дефицита, јавног дуга и инфлације, као и недовољан привредни раст. Он као главне теме за преговоре почеком маја наводи фискалну политику и структурне реформе, као предуслов привредног раста. Што се тиче фискалне политике, кључни су планови за смањење дефицита државне касе и јавног дуга на дуги рок. Међутим, забрињавајуће је што први параметри указују да ће дефицит, уколико се не предузму одговарајуће мере, вероватно премашити планираних 3,6 одсто бруто друштвеног производа. У области структурних реформи на првом месту је пензиони систем, а следе тржиште рада и сектор јавних предузећа. За српске власти је од изузетног значаја да раде на побољшању амбијента за пословање, јер ће то омогућити привредни раст и повећање извоза, оценио је Лисоволик.

Због тога охрабрују подаци о расту индустријске производње у прва два месеца ове године, јер би то могао бити показатељ да се српска економија опоравља. Економисти ипак упозоравају да је још рано да се дају пројекције, јер је база за поређење ниска због тога што је Србију почетком прошле године задесило снежно невреме, па привреда готово да није ни радила. Осим тога, највећи раст је забележен у аутомобилској и фармацеутској индустрији и производњи нафтних деривата, док су остали сектори у стагнацији. То ће допринети повећању извоза, али не и запослености, за шта је потребан привредни раст на годишњем нивоу од 4 до 5 одсто. У датим околностима, за Србију би велики успех био и планирани раст бруто друштвеног производа од два одсто. Занимљиво је да у потенцијале српске привреде верују страни инвеститори, о чему сведочи најновија процена „Ерсте Гроуп", која предвиђа да ће на средњи рок стопа привредног раста бити око 4 одсто, што би био знак коначног опоравка, као и да је Србија на путу одрживог економског развоја.

Аутор Биљана Блануша