Необходимые инвестиции для юга Сербии / Неопходне инвестиције за југ Србије

РУ

Правительство Сербии подписало Меморандум о взаимопонимании, который должен способствовать решению проблемы безработицы и неразвитости Южной и Юго-Западной Сербии, путем укрепления малых и средних предприятий. Об этом подробнее расскажет Тамара Проданович.

Данное соглашение является подтверждением успешного сотрудничества между Сербией и США, которое будет способствовать решению основных проблем на юге и юго-западе страны, это серьезные региональные различия и безработица. Деятельность, предусмотренная меморандумом, будет осуществляться в 12 муниципалитетах, в которых наблюдается самый высокий уровень безработицы: Вранье, Лесковац, Прешево, Буяновац, Медведжа, Рашка, Новый Пазар, Сьеница, Тутин, Прибой, Приеполье и Новая Варош. Меморандум был подписан между Министерством регионального развития и местного самоуправления Сербии, миссии агентства США по международному развитию USAID и Национальным агентством по региональному развитию. Поддержка подразумевает техническую и финансовую помощь, проект будет осуществляться непосредственно миссией агентства США по международному развитию USAID и правительством, но до сих пор не определились с размером средств, которые будут выделены для этих целей. Это многомиллионная сумма, приблизительно семь миллионов долларов, но она может быть изменена, так как будет зависеть от бюджета, который утверждает Конгресс. Сотрудничество между агентством США и правительством представляет новый подход, будущее покажет его оправданность и оказался ли он лучше предыдущего, поскольку сербским властям после завершения проектов останется укрепленный потенциал для оказания помощи гражданам. Руководители государства в течение ближайших двух лет укрепят мощности, а люди, проживающие на юге страны смогут совершенствовать свои малые и средние предприятия и улучшить свое экономическое положение.

Югу как вода необходимы инвестиции, поскольку текущие капиталовложения в экономику Пчиньского и Ябланьского округов не повлияли существенно на восстановление. Сами заводы полагаются в незначительной степени на коммерческие кредиты, так как они дорогие и невыгодные. Даже банки уклоняются от таких операций, поскольку считают их очень рисковыми, а большинство компаний обременено чрезмерными задолженностями и находятся в бедственном положении. В течение десятилетий в вранянско-лесковачком округе инвестором выступал республиканский фонд развития. Однако, в прошлом году фонд выделил менее 60 процентов необходимых долгосрочных кредитов, то есть меньше 290 миллионов динаров. В то же время, не хватает более ценных иностранных инвестиций, поскольку инвесторов отпугивают проблемы с инфраструктурой, которые вызывают возникновение дополнительных расходов. Поэтому города и муниципалитеты участвуют в различных международных программах, пытаясь улучшить инфраструктуру и административные условия. Органы самоуправления совершенствуют для доступа к европейским фондам, трансграничного сотрудничества, от которого сейчас в Пчиньском округе только муниципалитет Сурдулица получает выгоду. Вранье, Лесковац и Буяновац также рекомендованы как удобные и надежные муниципалитеты для инвестиций. Хорошей новостью является то, что начинает работать «свободная зона» Вранье, площадь промышленной зоны которой составляет 120 гектар. Как сообщалось, летом этого года будут подписаны договоры на бесплатное предоставление земельных участков компаниям «Дитре Италия» и Geox. По оценкам органов самоуправления, средства, вложенные в свободную зону, окупятся через пять лет, что в экономике считается достаточно выгодной операцией.

По данным Агентства США по международному развитию USAID в Сербии ежегодно в результате бюрократической неэффективности теряется более 1,3 миллионов евро. Кроме того, Сербия находится на незавидном 179 месте среди 185 стран по времени и деньгам, необходимым для получения разрешения на строительство. Поэтому сербское правительство недавно открыла бюро для ускорения получения ответа, которое будет заниматься именно этими вопросами.

СР

У Влади Србије потписан је Меморандум о разумевању, који треба да допринесе решењу проблема незапослености и недовољне развијености југа и југозапада Србије, кроз јачање сектора малих и средњих предузећа.

Споразум је потврда успешне сарадње Србије и САД, који ће допринети решењу најкрупнијих проблема на југу и југозападу земље, а то су велике регионалне разлике и незапосленост. Активности предвиђене меморандумом биће спроведене у 12 општина, у којима је највећа стопа незапослености - Врање, Лесковац, Прешево, Бујановац, Медвеђа, Рашка, Нови Пазар, Сјеница, Тутин, Прибој, Пријепоље и Нова Варош.

Меморандум је потписан између Министарства регионалног развоја и локалне самоуправе Србије, Мисије УСАИД-а и Националне агенције за регионални развој. Подршка обухвата техничку и финансијску помоћ, а пројекат ће спроводити директно УСАИД и Влада, а још нису тачно опредељена финансијска средства за те намене. У питању је вишемилионски износ, од око седам милиона долара, али је та сума подложна променама, јер ће зависити од буџета који усваја Конгрес.

Сарадња УСАИД-а и Владе представља сасвим нови приступ, за који ће будућност показати да је бољи од досадашњих, пошто ће српским властима и по окончању пројеката остати ојачани капацитети за помоћ грађанима. Државни врх ће у наредне две године ојачати своје капацитете, а грађани на југу земље ће унапредити своја мала и средња предузећа и побољшати свој економски положај.

Југу су преко потребне овакве инвестиције, јер досадашња улагања у привреду Пчињског и Јабланичког округа нису битније утицала на опоравак. Саме фабрике се занемарљиво ослањају на комерцијалне кредите, јер су скупи и неповољни. Чак и банке зазиру од таквих пласмана, јер их сматрају ризичним, а већина предузећа је презадужена и осиромашена.

Инвеститор на ког се деценијама рачунало у привреди врањско-лесковачког подручја је Републички фонд за развој. Прошле године је, међутим, Фонд одобрио мање од 60 одсто тражених дугорочних кредита, односно, мање од 290 милиона динара. Истовремено, изостале су и вредније иностране инвестиције, јер инфраструктурни проблеми одбијају улагаче, због додатних трошкова. Због овога, општине и градови учествују у различитим међународним програмима, настојећи да поправе инфраструктурне и админстративне услове. Самоуправе се оспособљавају за приступ европским фондовима, прекограничну сарадњу, где засад у Пчињском округу једино сурдуличка општина убира користи. Врање, Бујановац и Лесковац се, такође, препоручују као погодни и поуздани за улагања.

Добра вест је да почиње са радом ''Слободна зона Врање'', која обухвата 120 хектара велику индустријску зону. Како се најављује, на лето ће бити потписани уговори о бесплатном уступању плацева компанијама ''Дитре Италија'' и ''Геокс''. У самоуправи процењују да ће им се све сад уложено у Слободној зони вратити за пет година, што је у економији добар посао.

Према подацина УСАИД-а, у Србији се годишње, због бирократске неефикасности, губи више од 1,3 милиона евра. Такође, Србија је и на не-завидном 179. месту од 185 упоређиваних земаља по времену и новцу за издавање грађевинских дозвола. Стога ће Влада Србије ових дана формирати Канцеларију за брзе одговоре, која ће се бавити баш овим питањима.

Аутор Тамара Продановић