Стереотипы о сербах / Стереотипи о Србима

Познакомившись, например, с группой туристов из Словении или Венгрии, мы на основании впечатления о них составляем свое мнение о народе в целом. Нам просто трудно заниматься каждым отдельным человеком или ситуацией и вместо этого мы ссылаемся на что-то, что, как мы думаем, подразумевается и является общей характеристикой отдельных лиц или общественных групп, сказала в интервью нашему радио профессор Факультета Медиа и коммуникации Елисавета Благоевич. Она добавила, что таким же образом возникают и автостереотипы, так как мы тоже включены в доминирующую картину о том, кто мы и какие мы, и восприятие идентичности колеблется от неоправданно положительного до неоправданно отрицательного.

Сербы чаще всего считают себя правдолюбивыми, гостеприимными, храбрыми, гордыми, бескорыстными, честными. Часто отмечают в себе наивность, ревнивость, упрямство, неаккуратность, лень, отсутствие согласия и единства. Другие люди говорят, что мы гостеприимны, храбрые воины, гордые и щедрые. С другой стороны, можно часто услышать, что сербы нецивилизованные жители Балкан, которым не чужды покушения на правителей, что они являются проводниками интересов России, что им близок коммунизм, что они болезненно амбициозны, воинственны, высокомерны и агрессивны. Отрицательный имидж Сербии в мире из-за войн, имевших место в 90-ые годы, сопровождался множеством стереотипов, но среди сербских граждан существует и мнение, что в мире к сербам неблагослонны. Профессор Благоевич сказала, что большой проблемой в последние 20 лет была и изоляция Сербии.

Я постоянно встречаюсь на факультете с молодыми людьми – это поколение, у которого не было возможности общаться с людьми, которые от них отличаются, их часто упрекают в экстремизме и радикализме. Это большая проблема, так как для начала хорошо было бы зайти к соседям, послушать их разговоры, понять, что их волнуют те же темы, что на их судьбу наложили печать те же обобщения и стереотипы.

Все это не значит, что элементов дискриминации не существует, поскольку Балканы находятся на маргинах ключевых событий Европы и мира, и все балканские народы могут сказать, что они находятся под угрозой. В Сербии же отдельные регионы считают, что находятся под большей угрозой, чем другие, поскольку есть стереотипы, созданные по месту проживания. Так, например, жители города Пирот считаются скупыми, жители Воеводины наивными, жители Шумадии хитрыми, а жители города Шабац плутоватыми, но эти характеристики используются только в шутливом контексте.

Срби су небески народ, Срби су Турци, Срби су криви, Хрвати су Срби, Црногорци су лењи, Италијани су заводници. На примерима које ћете пронаћи на гоогле-у ако тражите податке о балканским народима, примећује се да су стереотипи ушли у све друштвене сегменте. Иако термин стереотип најчешће користимо као да је реч о лажи, о неком неистинитом податку, то није суштина, јер стереотипи не морају бити потпуно лажни, али су пречице у мишљењу.

Упознамо групу туриста из Словеније или Мађарске на пример и на основу мишљења о њима, умислимо да знамо нешто о читавом једном народу. Једноставно нам је тешко да промишљамо о свакој појединачној особи или ситуацији, већ се позивамо на нешто за шта мислимо да се подразумева и да је општа карактеристика неких особа или друштвених група, објашњава за наш радио професорка Факултета за медије и комуникације Јелисавета Благојевић. Она додаје да се на исти начин стварају и аутостереотипи, јер се и ми сами уклапамо у доминантну слику о томе ко смо и какви смо, па се у схватању идентитета иде од непромишљено позитивног, до непромишљено негативног.

Срби о себи најчешће мисле да су правдољубиви, гостољубиви, храбри, поносни, несебични, поштени. Често кажу и да су наивни, несложни, љубоморни, инаџије, неуредни и лењи. Други народи кажу да смо гостољубиви, храбри ратници, поносни и широке руке. Са друге стране често ћете чути да смо нецивилизовани Балканци, склони атентатима и убиствима владара, проводници руских интереса, склони комунизму, болесно амбициозни, мегаломанска ратничка нација, уображени и насртљиви. Лош имиџ Србије у свету, због ратова деведесетих, прати велики број стереотипа, али је заступљено и мишљење код грађана Србије да сви имају нешто против нас. Професорка Благојевић каже да је у последњих 20 година велики проблем који је отежао живот свих грађана и грађанки Србије, управо нека врста изолације.

"Ја се на факултету стално срећем са младим људима – то су генерације које се нису сусретале са људима који су другачији и различити, а често им се пребацује што су екстремни и радикални. То је велики проблем, јер ви морате за почетак да посетите своје суседе, да видите да они на исти начин као и ви исте приче причају, да деле судбину истих врста уопштавања и стереотипа. То су елементарне ствари да схватите да слика мора да буде шира. Дакле, постоји неки контекст који нас одређује. Овде је заиста то проблем, зато што потпуну слику о томе да ли постоји „светска завера против Срба", може да промени то да се сусретнете са неким другим народима и другим контекстима, где видите да исти образац функционише - и други мисле да су сви против њих, и други мисле да им се чини нека неправда"

То не значи да елементи дискриминације стварно не постоје, јер је Балкан увек на маргини кључних збивања у Европи и свету и сви балкански народи могу да кажу да су угрожени. У самој Србији неки делови земље сматрају да су угрожени више од других, јер има стереотипа створених према месту живљења, па су тако Пироћанци шкртице, лале наивни, Шумадинци препредени, а Шапчани преваранти, али се те карактеристике употребљавају само кад треба направити добру шалу.

Аутор Мирјана Николић