Выставка Йована Биелича в Национальном музее в Зренянине / Изложба Јована Бијелића у Народном музеју у Зрењанину

"Эксклюзивность выставки "Йован Биелич - из сокровищницы Национального музея г. Белграда" заключается в том, что это первая выставка работ Биелича, которые хранятся в белградском музее, за исключением одной картины, которая в настоящее время находится в сербском посольстве в Лондоне", заявила для Международного радио Сербия PR музея Саня Врзич. Она отметила, что произведения Биелича - пейзажи, натюрморты, интерьеры, ню, портреты и автопортреты, указывают на всеобъемлющий обзор стиля, проблем и творчества одного из основоположников современности в сербской среде. По ее словам, в богатом творчестве Биелича прослеживаются такие художественные направления как импрессионизм и сезаннизм, посткубизм, традиционный реализм и экспрессионизм, вначале фигуративный, а затем абстрактный.

Художника, лейтмотивом творчества которого был пейзаж, вдохновляла родная природа, это видно в большинстве его произведений. Об этом он написал однажды: «Образы моей юности, воспоминания о Боснии и стали главенствующими образами. Самыми глубокими, какие я пережил. Благодаря им я нашел себя ".

Йован родился в Ревенике близ Босанского Петроваца 30 июня 1884 года. Биелич учился живописи у Яна Карела Яневского в Сараево, затем учился в академии в Кракове, посещал занятия в Академии Гранд Шомиер в Париже... Был учителем рисования, затем сценографом в Национальном театре г. Белграда. В своей мастерской у него была школа живописи, которую прошли Даница Антич, Павле Васич, Душан Влайич, Никола Граовац, Миомир Денич, Педжа Милосавлевич, Джордже Попович, Юрица Рибар, Алекса Челебонович и другие, но он не поставил крест на собственном творчестве.

По данным переписи в монографии, он оставил после себя 981 картину (масло, акварель), 103 акварели, 52 пастели, 676 рисунков (карандаш, уголь, тушь), 19 иллюстраций для книг и 94 театральные декорации. Время показало, что его наследие намного более объемное и эти цифры нужно увеличить. Он является одним из основателей и представителем художественных групп (Группа художников, Форма, Свободные и независимые). Принимал участие в важных групповых выставках югославских художников с 1912 года и организовывал самостоятельные выставки с 1919 года в стране и за рубежом. Он занимался литературой и переводами. Произведения Биелича хранятся и выставляются в Национальном музее, Музее современного искусства, в коллекции - мемориале Павла Белянского в Нови-Саде, в других музеях и галереях Сербии и в частных коллекциях. Он получил множество призов и наград. В 1963 году Йована Биелича избрали членом Сербской академии наук и искусств, он умер в Белграде 12 марта 1964 года.

"Автор экспозиции и богато иллюстрированного каталога, сопровождающего выставку в Зренянине, - советник Национального музея Любица Милькович, а куратор Национального музея Зренянина Оливера Скоко", сказал Саня Врзич, добавив, что интерес публики очень высок и он надеется, что интерес сохранится вплоть до 9 мая, когда выставка закроется.

Изложба под називом „Јован Бијелић - из ризнице Народног музеја у Београду", отворена је у Салону Народног музеја у Зрењанину. Поставку чини 37 слика тог значајног српског уметника, академика, педагога и сценографа, насталих у периоду од 1918. до 1941. године.

„Ексклузивитет изложбе "Јован Бијелић - из ризнице Народног музеја у Београду" је чињеница да је то прво представљање свих Бијелићевих радова који се чувају у београдском музеју, изузев једне слике, која се данас налази у амбасади Србије у Лондону", рекла је за Међународни радио Србија ПР музеја Сања Врзић. Она је нагласила да Бијелићева дела са представама пејзажа, мртве природе, ентеријера, актова, портрета и аутопортрета, упућују на целовито сагледавање стила, преокупације и стваралаштва једног од утемељивача модерне у српској средини. Према њеним речима, богат уметнички опус Бијелића кретао се у распону од импресионизма и сезанизма, преко посткубизма и традиционалног реализма, до експресионистичке, прво фигуративне, а потом, готово апстрактне фазе.

Уметник, чији је лајтмотив пејзаж, био је фасциниран завичајем и то се може приметити на већини његових радова. О томе је једном приликом записао: „Те слике из моје младости, та сећања на Босну, то су били пресудни утицаји. Најдубљи које сам доживео. Њима захваљујући, нашао сам себе."

Рођен у Ревенику код Босанског Петровца 30. јуна 1884. године, Бијелић је учио сликарство код Јана Карела Јаневског у Сарајеву, затим студирао на Академији у Кракову, похађао часове на Академији Гранд Шомијер у Паризу. Био је наставник цртања, а потом сценограф у Народном позоришту у Београду. Водио је сликарску школу у свом атељеу, кроз коју су прошли Даница Антић, Павле Васић, Душан Влајић, Никола Граовац, Миомир Денић, Пеђа Милосављевић, Ђорђе Поповић, Јурица Рибар, Алекса Челебоновић и други, али није запоставио ни сопствено стваралаштво.

Према попису у монографији, за собом је оставио 981 једну слику (уље, темпера), 103 акварела, 52 пастела, 676 цртежа (оловка, угљен, туш), 19 илустрација за књиге и 94 позоришне инсценације. Показало се временом да је његова заоставштина обимнија и да цифре треба увећати. Један је од оснивача и припадник уметничких група (Група уметника, Облик, Слободни и Независни). Учествовао је на значајним заједничким изложбама југословенских уметника од 1912. и излагао самостално од 1919. у земљи и у иностранству. Бавио се и књижевношћу и преводилаштвом.

Бијелићева дела чувају и излажу Народни музеј, Музеј савремене уметности у Београду, Спомен-збирка Павла Бељанског у Новом Саду и остале музејско-галеријске установе Србије, а налазе се и у приватним колекцијама. Добио је више значајних награда и признања. За члана Српске академије наука и уметности изабран је 1963. године, а преминуо је у Београду 12. марта 1964. године.

„Аутор поставке и богато илустрованог каталога који прати изложбу у Зрењанину је музејска саветница Народног музеја у Београду Љубица Миљковић, а надлежни кустос у Народном музеју Зрењанин је Оливера Скоко", рекла је Сања Врзић и додала да је заинтересованост публике веома велика и да се нада да ће тако бити све до 9. маја до када се изложба затвара.

Аутор Милена Глувачевић