Интервью А.В.Чепурина журналу "Геополитика"/ Александар Чепурин у интервјуу Геополитици

Да, контакты стали чаще. Налицо активизация российско-сербского диалога на всех уровнях. Я рад этому. Если в конце 2012 года в Сербию приезжало больше российских представителей, то в этом году нашими сербскими друзьями дается достойный ответ. Частота контактов является следствием твердого намерения руководства обеих стран продолжать тесное сотрудничество после смены правящей коалиции и руководства Сербии в 2012 году.

В ходе недавнего визита Председателя Правительства Сербии И.Дачича в Москву детальным образом рассматривались вопросы реализации крупных российских инвестиционных проектов в сербской экономике. Обсуждались перспективы строительства газопровода «Южный поток»: достигнуты договоренности о начале его строительства с декабря текущего года с опережением графика. Согласовано количество компрессорных станций, необходимых для функционирования газопровода. Очень значительная договоренность, которой удалось достичь, - это финансирование всего сербского участка за счет российской стороны. При этом дополнительной льготой для Белграда будет то, что возврат средств будет осуществляться не в форме возврата кредита, что обременительно для бюджета любой страны. Нет, эти расходы будут возмещаться из доходов Белграда от транзитных платежей за использование газопровода. Также в ходе встреч подтвреждено принципиальное решение о строительстве ответвлений от газопровода в сторону Боснии и Герцеговины и Хорватии. Ведутся переговоры по срокам и модальностям реализации этого проекта. Но уже сейчас очевидно, что в перспективе эта инициатива превратит Сербию в регионального координатора газоснабжения.

Большое внимание на переговорах было уделено дальнейшему повышению объема двустороннего товарооборота. Для этого необходимо в полной мере использовать возможности имеющегося соглашения о свободной торговле, которое пока явно недостаточно широко используется сербскими властями. Ведь прежде чем вести речь о расширении перечня ввозимых беспошлинно в Россию товаров, стоило бы внимательнее взглянуть на уже существующие льготы. Только улучшение координации в сфере поставок сельскохозяйственных товаров могло бы вдвое увеличить существующий в этой сфере сербский экспорт с 250 млн. евро до полумиллиарда. В этой связи в Москве обсуждался вопрос создания сербских торгово-распределительных центров, которые бы оказывали юридическую, логистическую и таможенную поддержку проникновению сельскохозяйственной продукции Белграда в российские торговые сети.

Продолжено обсуждение российского участия в модернизации сербской армии и развитии совместных производств военной техники. Очевидно, эти темы будут более детально рассмотрены в ходе поездки в Москву 23-24 мая с.г. первого заместителя Председателя Правительства, Министра обороны А.Вучича.

Укрепляется российско-сербское партнерство в сфере гуманитарного реагирования и борьбы с чрезвычайными ситуациями. Совсем недавно был сделан важный шаг к завершению организационно-правового оформления Российско-сербского гуманитарного центра в г.Ниш. Ожидаем, что он в полном объеме начнет свою работу уже через месяц-два.

Россия выделяет значительные средства на реализацию проектов, в том числе несколько десятков миллионов евро на разминирование территории Сербии. За последние годы саперами обезврежены тысячи взрывных устройств. Приближается лето, время лесных пожаров, когда востребованность в Центре будет особенно ощутимой.

Эти и другие темы будут также рассматриваться в ходе планируемого на 21 мая визита Президента Сербии Т.Николича в г.Сочи по приглашению российского лидера В.В.Путина.

Господин Чепурин, нас интересует ваше мнение о парафированном соглашении между Белградом и Приштиной при посредничестве Евросоюза. Действительно ли это последнее соглашение в определенном смысле подрывает принципиальную позицию России по Косово. Политические представители Сербии в ходе переговоров с ЕС и США по Косово часто подчеркивают, что остались одни, без союзников. В случае если политическое руководство Сербии займет более твердую и достойную позицию в переговорах по Косово, - могла ли бы тогда наша страна рассчитывать на поддержку России, имея в виду, что в ходе последнего 10-летия Москва поддерживала Белград по вопросу Косово?

Принципиальная позиция России по Косово, как это уже заявлялось руководством нашей страны, заключается в том, что решение проблемы Косово и Метохии должно быть мирным и политическим. Россия не признала и не признает независимость Косово. Не поддерживает официальных отношений с Приштиной.

Считаем важным, чтобы при урегулировании были обеспечены безопасность и будущее сербов, проживающих в Косово и Метохии.

С Сербией в свое время поступили несправедливо. Ей не дали самой решить острые, но все же внутренние, проблемы. Поддержали и дали оружие сепаратистам, подталкивали их к расколу страны.

Сегодня, как и раньше, мы поддерживаем приемлемые для Сербии позиции и решения.

Да, Россия проголосовала за резолюцию ГА ООН от 9 сентября 2010 года, которая была предложена, в том числе, самой Сербией. В соответствии с ней введен механизм посредничества Евросоюза. И тогда Сербия оказалась одна, без союзников и поддержки.

Сегодня, как и ранее, мы говорим, что не собираемся подталкивать Сербию к тому или иному решению. Это дело самой Сербии. Сербского правительства. Сербского народа.

Сербия приняла решение согласовать договренности с Евросоюзом по Косово. Для нас вопрос заключается только в одном – насколько это приемлемо для Сербии, отвечает ее интересам, интересам сербов. Что касается вопроса о поддержке «некой более твердой и достойной позиции», – я не очень понимаю такой вопрос. Как я уже сказал, Россия поддерживала, поддерживает и будет поддерживать Белград в справедливом решении косовской проблемы.

Как недавно говорил наш премьер-министр Д.А.Медведев, Россия не может принимать решения вместо Сербии. От нас нельзя ожидать чего-то такого, чего сами сербы делать просто не собираются.

Знаете, здесь, по моим сугубо личным оценкам, Белграду важно просчитать возможные варианты развития событий. Просчитать свои шаги. Стремиться к политическому единству страны в отношении к этому вопросу. Проявлять политическую волю. На Россию, как и раньше, вы можете рассчитывать как на друга и поддерживающую интересы Белграда и сербов страну.

Как вы оцениваете позицию сербов с севера Косово, особенно их нацеленность на прочное сотрудничество с Россией. Если исключить из рассмотрения просьбы о получении российского гражданство и другие эмоциональные выражения приверженности России, насколько Россия принимает во внимание мнение и позицию косовских сербов при формировании своей политики по отношению к этой части Балкан? Также вы недавно были в Косовской Митровицы и наряду с ответом на предыдущий вопрос, просим Вас поделиться впечатлениями от встреч с сербами с севера Косово?

Поддерживаем интенсивный диалог со всеми сербами, с регионами Сербии, в том числе, безусловно, и с сербами на севере Косово и Метохии. Косово и Метохия по всем параметрам международного права, резолюции СБ 1244, - сербская территория.

Мы ценим нацеленность сербов на сотрудничество с Россией и внимательно рассматриваем все поступающие просьбы.

При этом, естественно, мы исходим из того, что выразителем мнения, надежд и интересов сербов, включая косовских сербов, является законно и демократично избранное руководство страны. Многопартийная система формирования органов власти в Сербии позволяет учесть максимально широкий спектр предпочтений избирателей. Для Сербии критически важно иметь консолидированную позицию по такому вопросу, как Косово.

Что же касается моего визита в Косовскую Митровицу, где мы были с А.Вулиным, - я был тронут теплым приемом и доверительным диалогом.

Еще раз хотел бы подтвердить свою солидарность с проживающими в Косово и Метохии сербами. Еще раз хочу сказать, что при урегулировании конфликта вопросы безопасности и будущего косовских сербов – это краеугольный камень. И это важно учитывать. И это должны понимать те, кто пытался и пытается «поддавливать» на Белград из-за рубежа.

После политических перемен в Сербии наличествовали проблемы, даже препятствия в инвестировании российского капитала в Сербии. В отношении этого вопроса ситуация несомненно улучшилась. Но, тем не менее, не думаете ли вы, что и сегодня в Сербии в определенной степени западный капитал имеет приоритетность по сравнению с российским? Как можно было бы продвинуть наше экономическое сотрудничество, увеличить объем торгового оборота? В каких отраслях экономики вы видите возможности инвестирования российского капитала?

Безусловно, период развития российско-сербского инвестиционного взаимодействия проходил различные фазы, в том числе и непростые. Видим, что новое руководство Сербии предпринимает усилия по созданию благоприятных условий для притока инвестиций в Сербию. Для этого, как говорил Владимир Путин, нужно «мотыжить свой участок как это делал Святой Франциск – денно и нощно». Россия инвестирует на долгосрочной основе в реальный сектор экономики Сербии. Прежде всего, это проекты в нефтегазовой сфере, в энергетике и транспортной инфраструктуре. Мы реализуем многочисленные проекты с большими объемами капиталовложений, такие, как «Южный поток», «НИС», «Югоросгаз», «Лукойл», реконструкция железных дорог Сербии. За последние десятилетия совокупные российские инвестиции в экономику Сербии составили порядка 2,5 млрд. евро., а на ближайшие три года планируется увеличить объем инвестиций еще на 1,5 млрд. евро. Еще 1,7 млрд. евро – инвестиции в «Южный поток».

Возникающие технические проблемы, которые присутствуют всегда и везде, в любой стране, важно решать в доверительном диалоге, с учетом взаимных интересов, как это и приличествует настоящим партнерам.

Что же касается деятельности западного капитала в стране: его присутствие является вполне естественным следствием евроинтеграционного выбора Белграда. Совершенно очевидно, что начавшийся процесс гармонизации национального законодательства с европейскими нормами и стандартами в первую очередь дает преимущество западным компаниям и инвесторам. Это ни для кого не является ни секретом, ни неожиданностью. Именно поэтому российское руководство неоднократно заявляло, что европейский курс является суверенным делом Сербии, но для нас важно, чтобы он не наносил ущерба российско-сербским отношениям.

С движением Сербии в направлении ЕС потеряет силу Соглашение о свободной торговле от 2000 г. и Протокол к нему от 2011 г., что не позволит Сербии экспортировать без пошлин свою продукцию, например, ту же сельскохозяйственную (а это 14% экспорта Сербии в Россию). Некоторые ранее достигнутые договоренности могут быть денонсированы. В результате страна может лишиться возможности реализации своей качественной, но неконкурентоспособной на европейском рынке продукции. Это очевидно.

Важно искать пути решения этих вопросов, исходить из того, что наше сотрудничество должно быть взаимовыгодным и надежным. Поэтому России и Сербии не нужно перезагружать наши отношения, не нужно жать на кнопку перезагрузки. Сегодня нам нужно энергичнее жать на педаль акселератора для расширения взаимодействия в тех областях, где наши экономики могут быть взаимодополняющими: нефтегазовый сектор, энергетика, транспорт, телекоммуникации, военно-промышленное производство, сельское хозяйство, туризм. Объективно мы заинтересованы в том, чтобы обе наши страны были более сильными и процветающими. Тогда и возможности наши будут другими, и способности решать проблемы возрастут.

Александар Чепурин, амбасадор Руске Федерације у Србији, у интервјуу Геополитици

Русија није признала нити ће признати независност Косова. Не одржава званичне односе са Приштином. Сматрамо важним да се током регулисања осигура безбедност и будућност Срба који живе на Косову и Метохији

Радни дан амбасадора Русије у Србији Александра Чепурина траје дуго, често до касно увече. Кроз то мноштву обавеза и сусрета, које амбасадор Чепурин свакодневно има на политичком, економском и дипломатском нивоу, огледа се једна интензивнија динамика руско-српских односа. Упркос својим обавезама, амбасадор Чепурин љубазно је изашао у сусрет нашој молби и дао интервју Геополитици.

Ваша екселенцијо, у последње време учестали су састанци на највишем државном нивоу између Републике Србије и Руске Федерације. Као учесник у тим разговорима, и као неко ко је учествовао у припреми тих састанака, можете ли нам прецизније пренети садржај тих разговора, односно шта је конкретно договорено на састанцима премијера Србије Ивице Дачића са премијером Медведевим и председником Путином, на плану политичке, економске и војно-техничке сарадње Србије и Руске Федерације?

- Да, контакти су учестали. Очито је активирање руско-српског дијалога на свим нивоима. То ме радује. Док је крајем 2012. године у Србију долазило више руских представника, ове године наши српски пријатељи пружају достојан одговор. Учесталост контаката последица је чврсте намере руководства обеју земаља да наставе тесну сарадњу после промене владајуће коалиције и руководства Србије у 2012. години.

Током недавне посете председника Владе Србије Ивице Дачића Москви подробно су размотрена питања остваривања крупних руских инвестиционих пројеката у српској привреди. Разматране су перспективе изградње гасовода „Јужни ток": постигнути су договори о почетку његове изградње од децембра ове године, с убрзаном динамиком. Договорен је број компресорских станица потребних за функционисање гасовода. Велики значај има договор који смо постигли – то је финансирање читаве српске деонице на рачун руске стране. При томе ће додатну повољност за Београд представљати то што се отплата неће вршити у виду враћања кредита, што би оптерећивало буџет сваке земље. Не, ти трошкови ће се надокнађивати из прихода Београда од наплате транзита за коришћење гасовода. Такође је током сусрета потврђена принципијелна одлука о изградњи огранака гасовода према Босни и Херцеговини и Хрватској. Воде се разговори о роковима и модалитетима реализације тог пројекта; али већ сада се види да ће та иницијатива у перспективи претворити Србију у регионалног координатора снабдевања гасом.

Током разговора велика пажња је посвећена даљем повећању обима међусобног робног промета. У ту сврху је потребно да се у пуној мери искористе могућности постојећег споразума о слободној трговини који српске власти засад очито недовољно широко користе. Јер, пре него што се поведе реч о проширењу списка роба које се у Русију бесцарински увозе, вредело би помније погледати већ постојеће олакшице. Већ и сама боља координација у сфери испорука пољопривредне робе могла би да удвостручи постојећи српски извоз у тој сфери, са 250 милиона евра на пола милијарде. С тим у вези, у Москви је разматрано питање отварања српских трговинско-дистрибутивних центара који би пружали правну, логистичку и царинску подршку уласку српских пољопривредних производа у руске трговинске ланце.

Настављено је разматрање руског учешћа у модернизацији српске војске и развоју заједничке производње војне технике. Те теме ће очигледно бити подробније размотрене током посете првог заменика председника Владе, министра одбране Александра Вучића Москви 23−24. маја ове године.

Јача руско-српско партнерство у сфери хуманитарног реаговања и борбе са ванредним ситуацијама. Сасвим недавно начињен је важан корак за завршавање организационо-правних формалности око Руско-српског хуманитарног центра у Нишу. Очекујемо да ће Центар већ за месец-два започети свој рад у пуном обиму.

Русија издваја значајна средства за спровођење пројеката, укључујући и неколико десетина милиона евра за разминирање територије Србије. Деминери су последњих година деактивирали хиљаде експлозивних направа. Ближи се лето, доба шумских пожара, када ће се нарочито осетити потреба за Центром.

Ове и друге теме биће такође разматране током посете председника Србије Томислава Николића Сочију на позив руског лидера Владимира Владимировича Путина, планиране за 21. мај.

Господине Чепурин, занима нас Ваш став о Споразуму парафираном између Београда и Приштине, уз посредништво Европске уније. Да ли најновији Споразум Београда и Приштине у извесном смислу подрива принципијелну позицију Русије према Косову? Политички представници Србије у преговорима са ЕУ и Америком око Косова истичу често да су усамљени и без савезника. Уколико би политичко руководство Србије заузелo чвршћи и респектабилнији став у преговорима о Косову, да ли би наша земља могла да рачуна у том случају на подршку Русије, имајући у виду да је у последњој деценији Москва по питању Косова подржавала Београд?

- Принципијелан став Русије у погледу Косова, као што је руководство наше земље већ изјављивало, састоји се у томе да решавање проблема Косова и Метохије мора бити мирно и политичко. Русија није признала нити ће признати независност Косова. Не одржава званичне односе са Приштином.

Сматрамо важним да се током регулисања осигура безбедност и будућност Срба који живе на Косову и Метохији.

Са Србијом су својевремено неправедно поступили. Нису јој дали да сама реши акутне, али ипак унутрашње проблеме. Подржали су сепаратисте и дали им оружје, подстрекавали их на цепање земље.

Данас, као и пре, подржавамо ставове и одлуке који су за Србију прихватљиви.

Да, Русија је гласала за резолуцију Генералне скупштине ОУН од 9. септембра 2010. године, коју је, између осталог, сама Србија предложила. У складу с њом, уведен је механизам посредовања Европске уније. И тада је Србија остала сама, без савезника и подршке.

Данас, као и пре, говоримо како не намеравамо да подстичемо Србију на ову или ону одлуку. То је ствар саме Србије. Српске владе. Српског народа.

Србија је одлучила да договоре по питању Косова усаглашава с Европском унијом. За нас се питање састоји само у једном – колико је то прихватљиво за Србију, колико одговара њеним интересима, интересима Срба. Што се тиче питања подршке „неком чвршћем и респектабилнијем ставу" – не разумем баш сасвим такво питање. Као што сам већ рекао, Русија је подржавала, подржава и подржаваће Београд у праведном решавању косовског проблема.

Како је недавно рекао наш председник владе Дмитриј Медведев, Русија не може да одлучује уместо Србије. Од нас се не може очекивати нешто што сами Срби просто не намеравају да учине.

Знате, по мојој сасвим личној процени, Београду је важно да прорачуна могуће варијанте развоја догађаја. Да прорачуна своје кораке. Да тежи политичком јединству земље у односу на то питање. Да испољава политичку вољу. На Русију, као и пре, можете да рачунате као на пријатеља и земљу која подржава интересе Београда и Срба.

Како оцењујете позицију Срба са севера Косова, посебно њихово опредељење за чврсту сарадњу са Русијом? Ако се изузму захтеви за добијање руског држављанства и други емотивни изрази привржености Русији, колико Русија у формирању своје политике према овом делу Балкана има у виду и позицију и став косовских Срба? Коначно, Ви сте недавно били у Косовској Митровици, па Вас, поред одговора на овог питање, молимо и за утиске из сусрета са Србима са севера Косова.

- Одржавамо интензиван дијалог са свим Србима, са регионима Србије, па наравно и са Србима на северу Косова и Метохије. Косово и Метохија по свим параметрима међународног права, Резолуције 1244 Савета безбедности, јесте српска територија.

Ми ценимо опредељеност Срба за сарадњу са Русијом и помно разматрамо све молбе које пристижу.

При томе, природно, полазимо од тога да је законито и демократски изабрано руководство земље изражавалац мишљења, надања и интереса Срба, укључујући косовске Србе. Вишепартијски систем образовања органа власти у Србији омогућава узимање у обзир најширег спектра опредељења бирача. За Србију је од критичне важности да има консолидован став по питању као што је Косово.

Што се тиче моје посете Косовској Митровици, где сам био са Александром Вулином, био сам дирнут топлим пријемом и дијалогом заснованим на поверењу.

Хтео бих још једном да потврдим своју солидарност са Србима који живе на Косову и Метохији. Хоћу још једном да кажем како у регулисању конфликта питања безбедности и будућности косовских Срба представљају камен-темељац. И важно је да се то има у виду. И то морају да схвате они који су покушавали и покушавају да „притискају" Београд из иностранства.

После политичких промена у Србији постојали су проблеми, односно препреке у инвестирању руског капитала у Србији. Ситуација се, по том питању, несумњиво побољшала. Ипак, да ли мислите да је и данас у Србији, у извесној мери, капитал из западних земаља фаворизован у односу на руски? Како унапредити и нашу економску сарадњу, повећати обим трговинске размене? У којим привредним гранама видите могућност за инвестирање руског капитала?

- Свакако да је раздобље развоја руско-српског инвестиционог садејства пролазило кроз различите фазе, укључујући и оне нимало лаке. Видимо да ново руководство Србије улаже напоре да створи повољне услове за прилив инвестиција у Србију. За то, како је говорио Владимир Путин, треба „окопавати своју парцелу онако како је то чинио Свети Фрањо – даноноћно". Русија на дугорочној основи инвестира у реални сектор привреде Србије. То су пре свега пројекти у нафтно-гасној сфери, у енергетици и саобраћајној инфраструктури. Ми остварујемо многобројне пројекте са великим улагањима, као што су „Јужни ток", „НИС", „Југоросгас", „Лукоил", реконструкција железница Србије. Укупне руске инвестиције у привреду Србије достигле су последњих десетлећа око 2,5 милијарди евра, а у плану је да се током наредне три године обим инвестиција повећа за још 1,5 милијарди евра. Још 1,7 милијарди евра износе инвестиције у „Јужни ток".

Важно је да се искрсли технички проблеми, којих има увек и свугде, у свакој земљи, решавају у дијалогу заснованом на поверењу, узимајући у обзир обостране интересе, као што и приличи правим партнерима.

Што се пак тиче делатности западног капитала у земљи: његово присуство представља сасвим природну последицу евроинтеграционог избора Београда. Сасвим је очито да започети процес хармонизације националног законодавства с европским нормама и стандардима у првом реду даје предност западним компанијама и инвеститорима. То ни за кога није тајна нити изненађење. Управо зато је руско руководство не једном изјављивало да је европски курс суверена ствар Србије, али је за нас важно да он не причињава штету руско-српским односима.

Са кретањем Србије ка ЕУ престаће да важи Споразум о слободној трговини из 2000. године и Протокол уз њега из 2011. године, што неће дозволити Србији да извози своје производе без царина, на пример, исте те пољопривредне (а то је 14% извоза Србије у Русију). Неки раније постигнути договори могу бити отказани. Услед тога, земља може бити лишена могућности продаје својих квалитетних производа, али неконкурентних на европском тржишту. То је очигледно.

Важно је тражити путеве решавања тих питања, полазити од тога да наша сарадња треба да буде узајамно корисна и поуздана. Зато Русији и Србији није потребно да ресетујемо наше односе, не треба притискати на дугме ресетовања. Данас нам је потребно да енергичније притискамо на педалу гаса ради проширења садејства у оним областима где наше привреде могу међусобно да се допуњују: нафтно-гасни сектор, енергетика, саобраћај, телекомуникације, војно-индустријска производња, пољопривреда, туризам. Ми смо објективно заинтересовани за то да обе наше земље буду јаче и цватуће. Онда ће и наше могућности бити друге, и порашће способност за решавање проблема.

Превод: Сава Росић