Пасха - самый радостный праздник для сербов /Ускрс - најрадоснији празник код Срба

Пасха - самый большой и самый радостный христианский праздник. Для всех христиан, как православных, так и католиков, воскресение Иисуса Христа после смерти на кресте, на котором он был распят, есть суть и смысл веры в бессмертие, царство небесное и божественное провидение во всем, что происходит на земле.

Пасха является переходящим праздником церковного календаря, который всегда выпадает на воскресенье после первого полнолуния после весеннего равноденствия. Ей предшествует великий пост, особенно строгий в последнюю или Страстную неделю, как ее называют православные сербы. Все дни на этой неделе, начинающейся с Лазаревой субботы и Вербного воскресенья, называются великими днями, вплоть до Великой недели, точнее Пасхи. Последняя неделя страданий Христа, когда соблюдается Великий пост, самая тяжелая и самая строгая, для верующих является возможностью отождествить себя с Богочеловеком, чтобы в символическом смысле воскреснуть вместе с ним и так победить смерть.

Пасху или День Господень православные сербы встречают обычно в церкви на Пасхальной праздничной литургии. Перед тем как войти в церковь процессия обходит вокруг нее три раза в сопровождении звона колоколов, останавливается перед дверями в церковь, где священник с крестом, свечой и кадилом поет пасхальный тропарь Пасхи: «Христос воскресе из мертвых, смертию смерть поправ, и сущим во гробех живот даровав!» Торжественная литургия завершает Пасхальную заутреню, в конце которой верующие приветствуют друг друга словами: Христос воскрес, и подтверждают свою веру: Воистину воскрес!

Символ Пасхи - окрашенные пасхальные яйца, которые одновременно становятся первым скоромным блюдом после Великого поста. Обычай красить яйца восходит еще к раннехристианским временам. Согласно преданию, первое пасхальное яйцо Святая Мария Магдалина преподнесла римскому императору Тиберию. Когда Мария пришла к Тиберию и объявила о Воскресении Христа, император сказал, что это так же невозможно, как и то, что куриное яйцо будет красным, и после этих слов куриное яйцо, которое он держал, стало красным.

В Сербии пасхальные яйца чаще всего красят в красный цвет и, украшая, расписывают их. По обычаю, все члены семьи на Пасху ударяют крашенные яйца друг о друга, проверяя, чье яйцо крепче. Считалось, что тому, чье яйцо окажется крепче, успех будет сопутствовать в течение всего года.

Одной из самых любимых детских игр в Пасху является катание яиц. Если скатывающееся с лоточка или бугорка яйцо ударялось о яйцо, лежащее на земле, играющий брал яйцо себе. В последние годы в северно-банатском селе Мокрин проводится состязание на битье пасхальными яйцами, где собираются не только местные жители, но и жители окрестных сел.

Первому яйцу, которое красят в Пасху, в доме отводится особое место, оно считается символом защиты для всех членов семьи от бед и несчастий до следующей Пасхи.

Ускрс је највећи и најрадоснији хришћански празник. За све хришћане, било православне или католике, васкрсење Хрситово после смрти на крсту, на коме је разапет, чини суштину и смисао вере у бесмртност, Царство небеско и Божанску промисао у свему што се догађа на земљи.

Ускрс је покретан празник, који увек пада у недељу, прву иза пуног месеца, после пролећне равнодневнице. Претходи му Велики пост, посебно последња или страсна седмица, како се зове код православних Срба. Сви дани у тој седмици, која се рачуна од Лазареве суботе и Цветне недеље, називају се великим данима, све до Велике недеље, односно Ускрса. Последња седмица Христових страдања, која је у току Великог поста најтежа и најстрожија, за верујуће је прилика да се поистовете са Богочовеком, да би у симболичном смислу са њим и васкрсли и тако победили смрт.

Ускрс, или Дан Господњи, православни Срби по обичају дочекују у цркви на Ускршњој свечаној литургији. Пре уласка у цркву, најпре се обавља опход три пута око ње, уз звона, који се завршава окупљањем испред црквених врата где свештеник са крстом, свећом и кадионицом пева тропар Ускрса: "Христос васкрсе из мртвих и смрћу уништи смрт и онима који су у гробу дарова живот"! Ускршње јутрење завршава се свечаном Литургијом, на крају које се верници поздрављају речима: Христос васкрсе, и потврђују своју веру са: Ваистину васкрсе!

Симбол Ускрса је обојено јаје, које је уједно и прва мрсна храна после Великог поста. Обичај фарбања јаја потиче из раних хришћанских времена, када је Света Марија Магдалина, следбеница Исуса Христа, дошла у Рим, где је цару Тиберију поклонила црвено фарбано јаје, поздрављајући га речима: "Христос Васкрсе".

У Србији се Ускршња јаја фарбају најчешће у црвену боју и украшавају најзраличитијим шарама. Обичај је да се на Ускрс сви укућани туцају бојеним јајима. Веровало се да ће онај, коме се у том ритуалу не разбије јаје, бити успешан током целе године.

У ускршњем ритуалу туцања обојеним јајима са посебном радошћу учествују деца. Једна од старих омиљених дечијих игара за Ускрс је котрљање јајета са неке узвишице које треба да погоди туђе јаје. Последњих година се у севернобанатском селу Мокрину одржава организовано такмичење у туцању јајима на дан Ускрса, где се окупљају не само сељани, већ и многи учесници из других села.

Прво офарбано Ускршње јаје се оставља на посебно место у кући, као симбол заштите свих укућана од недаћа, све до следећег Ускрса.

Аутор Оливера Миловановић