Торговые отношения Сербии с зарубежными странами / Трговински односи Србије са иностранством

Большую часть внешнеторгового обмена Сербия осуществляет со странами, с которыми она подписала соглашения о свободной торговле. Самым важным партнером Сербии является ЕС, с которым Сербия осуществляет более 60 процентов внешнеторгового обмена. Экономисты подчеркивают, что не следует ожидать существенного изменения уровня и структуры экспорта и импорта ни после вступления в ЕС, но с другой стороны, появится возможность развития экономических отношений с этими странами. Подробнее Биляна Блануша.

Соглашения о свободной торговле повлияли на увеличение товарообмена Сербии со странами, с которыми они подписаны. Рынок региона ЦЕФТА имеет большое значение, так как в этом регионе сербский экспорт превышает импорт, и образуется внешнеторговый профицит, а больше всего Сербия экспортирует в БиГ, Черногорию и Македонию. Только предстоит завоевать рынки таких стран как Турция, а также государств, членов Европейской ассоциации свободной торговли, в которую входят Швейцария, Лихтенштейн, Норвегия и Исландия. Одно из важнейших соглашений о свободной торговле подписано с РФ, а позже оно распространилось и на ее партнеров в Таможенном союзе, Беларусь и Казахстан.

Что касается США, Сербия пользуется преференциальным статусом, который также предлагает определенные льготы. По словам сотрудника Института европейских исследований Горана Николича, ЕС это важнейший внешнеторговый партнер Сербии, так как более 60 процентов объема внешней торговли приходится на ЕС. Когда Сербия станет членом ЕС, то автоматически станет и частью этого таможенного союза, а все остальные соглашения о свободной торговле перестанут действовать. Однако, это не слишком повлияет на внешнюю торговлю, так как появится возможность сотрудничества с третьими странами, с которыми ЕС уже имеет торговые соглашения.

Эксперты часто спорят, будет ли больше положительных или отрицательных эффектов вступления Сербии в ЕС, когда речь идет об экономике. В качестве отрицательного аргумента упоминается расторжение соглашения о свободной торговле с РФ. По оценке профессора Юридического факультета в Нише Уроша Здравковича, большим преимуществом Сербии является ее преференциальный статус в торговле с этой страной. Однако, Сербия не полностью использовала эту привилегию, прежде всего из-за слабости своей экономики. В очередной период произойдут и изменения во внешнеторговых отношениях с Россией, поскольку в 2012 года стала членом ВТО, обязавшись, тем самым, предоставить многочисленные льготы и остальным странам. Поэтому было бы лучше всего, чтобы Сербия использовала период до полноправного членства в ЕС для лучшего позиционирования собственной экономики на всех рынках.

Сотрудник Института международной политики и экономики Стеван Рапаич считает, что стратегической ориентацией Сербии является членство в ЕС, что значит, что к ней будут применяться те же правила, что и к другим странам. ЕС является настоящим таможенным союзом, члены которого должны проводить единую торговую политику. По его мнению, это не отразится отрицательно на уровне товарооборота, поскольку Сербия и до сих пор не полностью использовала преимущества соглашения с Россией и США, на которые приходится всего 6 процентов совокупного экспорта. Поэтому отмена преференций на этих рынках из-за членства в ЕС не приведет к существенным потерям. Он считает, тем не менее, что сербские экспортеры могут сохранить свои позиции на этих рынках, если будут конкурентоспособными. Что касается обмена со странами ЦЕФТА, там также не снизится уровень товарообмена, так как ожидается, что в будущем все они станут частью европейского сообщества.

Највећи део спољнотрговинске размене Србија остварује са земљама, са којима има потписане споразуме о слободној трговини. Најзначајнији партнер Србије је ЕУ, на коју се односи преко 60 одсто укупне размене са светом. Економски стручњаци истичу да не треба очекивати да ће се значајније променити ниво и структура извоза и увоза ни после прикључења ЕУ, али ће се отворити могућности за унапређење економских односа са тим земљама.

Споразуми о слободној трговини допринели су повећању робне размене Србије са земљама, са којима су они склопљени. Тржиште ЦЕФТА региона је значајно, јер је на том подручју српски извоз већи од увоза, чиме се остварује суфицит, а Србија највише извози у Босну и Херцеговину, Црну Гору и Македонију. Тржишта, које тек треба освајати, су Турска, као и државе чланице ЕФТА, коју чине Швајцарска, Линхејштајн, Норвешка и Исланд. Један од најзначајнијих споразума о слободној трговини потписан је са Руском Федерацијом, који је касније проширен и на њене партнере у Царинској унији Белорусију и Казахстан. Што се тиче САД, Србија има преференцијални статус, који, такође, нуди одређене погодности. Према речима сарадника у Институту за европске студије Горана Николића, ЕУ је најважнији спољнотрговински партнер Србије, јер чини преко 60 одсто укупне размене. Кад Србија постане чланица ЕУ, аутоматски постаје део те царинске уније и престају да важе сви остали споразуми о слободној трговини. Међутим, то неће у великој мери утицати на спољну трговину, јер се отвара могућност за сарадњу са трећим земљама, са којима ЕУ већ има успостављење трговинске споразуме.

У стручној јавности се често може чути расправа о томе да ли су већи позитивни или негативни ефекти уласка Србије у ЕУ, кад је реч о економији. Као један од негативних аргумената наводи се прекид споразума о слободној трговини са Руском Федерацијом. Према оцени професора Правног факултета из Ниша Уроша Здравковића, велика је предност Србије што има преференцијални статус у трговинској размени са том земљом. Међутим, Србија није до краја искористила ту привилегију, пре свега, због слабости домаће привреде. У наредном периоду доћи ће и до промена у спољнотрговинским односима Русије, јер је 2012. године постала чланица СТО, чиме је преузела обавезу да одобри бројне концесије осталим земљама. Због тога би за Србију било најбоље да период до пуноправног чланства у ЕУ искористи за што боље позиционирање сопствене привреде на свим тржиштима.

Сарадник Института за међународну политику и привреду Стеван Рапаић сматра да је стратешко опредељење Србије чланство у ЕУ, што значи да ће за њу важити иста правила као и за остале земље. ЕУ је права царинска унија, у којој су чланице дужне да спроводе заједничку спољнотрговинску политику (Цоммон Траде Полицy). Према његовом мишљењу неће бити негативних последица по ниво размене, јер Србија ни до сада није у потпуности искористила погодности споразума са Русијом и САД, на које се односи свега 6 одсто укупног извоза. Тако да престанак преференцијалних услова на тим тржиштима због чланства у ЕУ не представља значајнији губитак. Међутим, српски извозници могу да задрже своје позиције на тим тржиштима, ако буду конкурентни. Што се тиче размене са земљама ЦЕФТА региона, ни ту неће доћи до смањења нивоа размене, јер се очекује да у будућности све оне постану део европске заједнице.

Аутор Биљана Блануша