Водные пути Сербии / Пловни путеви Србије

07.05.2013

РУ

Около 40% от общего объема грузоперевозок в Евросоюзе осуществляется водными путями, в то время как в Сербии данный вид транспорта недостаточно развит. В связи с этим на очередной период запланированы инвестиции в восстановление водных путей, модернизацию водной инфраструктуры и обновление флота в размере около 350 миллионов евро. Главной задачей является создание условий для роста объема грузоперевозок водным транспортом до 12 миллионов тонн в год. Подробнее Биляна Блануша.

Водные пути Сербии включают в себя реки Дунай, Саву, Тису и канал Дунай-Тиса-Дунай. Их общая протяженность составляет 1680 км. Водный транспорт является наиболее экономичным и экологически чистым, именно поэтому сегодня в мире растет его применение. Чтобы Сербия смогла реализовать имеющийся потенциал, необходимо реализовать отдельные проекты, связанные с очисткой речного дна, модернизацией флота, развитием портовой системы и обустройства прибрежной зоны. По словам главы дирекции по водным путям Любиши Михайловича, Сербия и ЕС являются стратегическими партнерами в реализации проектов, направленных на развитие водного транспорта. На стадии выполнения находится крупный проект по проведению гидротехнических работ на Дунае, включая участок Бачка-Паланка – Белград, на котором было обозначено 24 сектора, особенно сложных для навигации в период низкого уровня воды. Завершение работ ожидается в течение ближайших двух лет. Проект на участке от Бачка-Паланки до границы с Венгрией, где было выявлено 17 критических точек, Сербия будет осуществлять совместно с Хорватией. Размер первой части инвестиций составил около 10 миллионов евро, средства были выделены ЕС, тогда как сумма второй части составит 45 миллионов.

В проекте по восстановлению водного пути по реке Сава участвуют несколько стран – Словения, Хорватия, Босния и Герцеговина и Сербия. Начало работ ожидается до конца текущего года. Недавно был завершен важнейший проект по введению Речных информационных служб (РИС) с 15 базовыми станциями, размещенными на Дунае, и тремя на Саве. Проект осуществлялся на средства европейских фондов в размере 11 миллионов евро. Также выполняется проект по обозначению мостов, в рамках этого проекта уже установлены радиолокационные отражатели на мосту близ города Обреновац. В ближайшее время приборы, обеспечивающие судоходству большую безопасность плавания, будут установлены на Старом железнодорожном мосту и Панчевском мосту в Белграде. Среди международных проектов следует выделить два: NEWADA, который объединяет все речные администрации на Дунае, и CO-WANDA, который занимается сбором отходов с судов.

Грузовые перевозки по Дунаю в Сербии составляют около 90 процентов от общего объема перевозок по всем внутренним водным путям, а процент грузоперевозок водным транспортом растет из года в год. Планируется, что в ближайшие два десятилетия доля водного транспорта будет увеличена на 30 процентов. Для достижения этой цели необходимы большие вложения в восстановление водных путей, модернизация водной инфраструктуры, а также возрождение судостроения. Предполагается, что на реках Дунай, Сава и Тиса будет реализовано свыше 50 проектов общей стоимостью около 350 миллионов евро. Важнейшим водным путем является канал Дунай-Тиса-Дунай, в ходе реконструкции которого планируется реализовать 30 проектов общей стоимостью 47 миллионов евро.

Кроме того, недостаточно развито судостроение, тогда как в настоящее время под сербским флагом зарегистрировано 900 речных судов, средний возраст которых около 40 лет. Сербии придется адаптироваться к европейским стандартам, чтобы ее флот мог плавать и в иностранных водах. Поэтому Сербия нуждается в обновлении флота, в основном для транспортировки нефтепродуктов, зерновых и различных видов полезных ископаемых.

 


 

СР

У Европској унији на рекама се обавља око 40 одсто укупног транспорта, док је у Србији тај вид саобраћаја недовољно развијен. Због тога је планирано да се у наредном периоду уложи око 350 милиона евра у рехабилитацију пловних путева и унапређење водне инфраструктуре, као и обнављање бродарства. Циљ је да се створе услови да се годишње водним транспортом превезе 12 милиона тона робе.

Пловне путеве у Србији чине реке Дунав, Сава, Тиса и канал Дунав-Тиса-Дунав, а њихова укупна дужина износи 1.680 километара. Реч је о најекономичнијем и еколошки најчистијем виду транспорта, због чега се у свету повећава обим водног саобраћаја. Да би Србија искористила потенцијал, којим располаже, неопходно је да се реализују пројекти, који се односе на чишћење речног дна, модернизацију флоте, развој лучког система и уређење приобаља. Према речима директора „Дирекције за водне путеве" Љубише Михајловића, Србија и ЕУ су стратешки партнери у реализацији пројеката, који имају за циљ развој водног саобраћаја. У току је велики пројекат хидрограђевинских радова на Дунаву, који обухвата потез од Бачке Паланке до Београда, односно Земуна, где су идентификована 24 критична сектора за пловидбу у периоду ниских водостаја. Завршетак радова очекује се у наредне две године. Пројекте на потезу од Бачке Паланке до мађарске границе реализоваће заједно Србија и Хрватска, а идентификовано је 17 критичних тачака. Вредност прве инвестиције је око 10 милиона евра, а средства је обезбедила ЕУ, док је вредност друге 45 милиона евра.

Рехабилитација реке Саве је пројекат више земаља, Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије, а до краја године се очекује почетак радова. Недавно је завршен важан пројекат Речних информационих сервиса, са 15 базних станица на Дунаву и три на Сави. За тај пројекат је из европских фондова издвојено 11 милиона евра. Такође, у току је обележавање мостова, тако да су радарски рефлектори већ постављени на мосту код Обреновца, а ускоро ће бити и на Старом железничком и Панчевачком у Београду, као и код Богојева. Од транснационалних пројеката треба истаћи два: НЕWАДА, који обједињава све водне администрације на Дунаву и ЦО-WАНДА, који се бави прикупљањем отпада с пловила.

Робни промет на Дунаву у Србији чини око 90 одсто укупног промета робе на свим унутрашњим водним путевима, а проценат превезене робе повећава се из године у годину. План је да у наредне две деценије обим укупног водног транспорта буде повећан за 30 одсто. У том циљу планирана су значајна улагања у рехабилитацију пловних путева и унапређење водне инфраструктуре, као и обнављање бродарства. На рекама Дунав, Сава и Тиса биће реализовано педесетак пројеката, укупне вредности око 350 милиона евра. Важан пловни пут је и канал Дунав-Тиса-Дунав, на коме је планирано 30 пројеката укупне вредности од 47 милиона евра.

Бродарство није довољно развијено, а под заставом Србије је тренутно око 900 речних бродова, просечне старости око четрдесет година. Србија ће морати да се прилагоди европским стандардима, како би њени бродови могли да плове и у иностранству. Због тога је потребна нова флота и то за транспорт нафтних деривата, житарица и различитих врста руда.

Аутор Биљана Блануша

Источник: glassrbije.org



Нравится
Успенский храм
c. Шарапово
Отдых на Байкале