От гайдуков до «Молитвы» / Од Хајдука до Молитве

07.05.2013

РУ

Май – особый месяц в истории Сербии. Так сложилось, что именно в мае произошло несколько событий, исторически значимых для страны. Еще с тех времен, когда в начале мая, в день Святого Георгия собирались гайдуки и уходили в леса, вплоть до прошлогодних выборов. Для многих самым важным стал май 1991 года, когда футбольная команда «Црвена звезда» выиграла чемпионат Европы по футболу в Бари. Некоторым больше запомнился май, когда песня «Молитва» принесла Сербии победу в международном конкурсе «Евровидение». Реже вы можете услышать, что у кого-то май ассоциируется с Днем Победы или смертью Иосипа Броза Тито, и еще меньше с майским переворотом или битвой на Сутьеске. Подробнее в заметке Мирьяны Николич.

Одно из исторических событий, названных в честь месяца, когда оно произошло, не делает чести сербскому народу. Майский переворот в ночь с 28 на 29 мая 1903 года, во время которого был убит король Александр Обренович и его жена, королева Драга, прервал власть династии Обреновичей, правившей Сербией с середины 19-го века. Сербию возглавила династия Карагеоргиевичей, в результате чего изменился внешнеполитический курс Сербии, поскольку Обреновичи в политическом смысле опирались на Австро-Венгрию, а Карагеоргиевичи - на Россию. Королевская чета была жестоко убита сербскими офицерами, членами организации «Черная рука», которую возглавлял офицер Драгутин Димитриевич Апис. Это событие вызвало противоречивые чувства у народа Сербии. А мировая пресса писала, что сербы «показали, что они еще хуже, чем арнауты».

В ходе Второй мировой войны самой знаменитой майской битвой стала битва на Сутьеске или Пятое антипартизанское наступление, проходившее с 15 мая по 15 июня 1943 года. Когда-то сражения на Неретве и Сутьеске изучались до мельчайших подробностей, тогда как нынешние школьники о них почти ничего не знают. Битва на Сутьеске была несомненно самой масштабной по размерам потерь и количеству участников, а также крупнейшей в ходе этой войны на Югославском фронте и долгое время слыла символом самотверженности, мужества и стойкости в самые тяжелые времена. В честь сражавшихся в битве на Сутьеске революционеров Савы Ковачевича, Симы Милошевича, Ивана Горана Ковачича и Ольги Дедиер названы многочисленные школы и учреждения в Сербии.

Следует отметить, что в начале мая скончался Иосип Броз Тито, пожизненный президент Социалистической Федеративной Республики Югославии, которую он возглавлял с 1953 по 1980 годы. Он был лидером Коммунистической партии, верховным главнокомандующим вооруженных сил СФРЮ и одним из основателей Движения неприсоединения. Культ личности Тито был настолько сильным, что в течение многих лет после его смерти ежегодно 4 мая по всей стране звучала траурная сирена, а мемориал в Белграде, где он похоронен, и по сей день 4 мая посещают сотни его почитателей. В мае же 2006 года Сербия вновь стала независимым государством, поскольку Черногория по итогам референдума провозгласила независимость и вышла из государственного сообщества Сербии и Черногории. И, наконец, прошлогодние выборы, состоявшиеся в день Святого Георгия, можно назвать в определенном смысле историческими, поскольку спустя достаточно долгий период был избран новый президент страны, а бывшая оппозиция сформировала правительство. Но для того, чтобы дать оценку произошедшему событию и определить его историческое значение, потребуется как минимум десять лет.

 


 

СР

Још од времена кад су се почетком маја, на Ђурђевдан, састајали хајдуци и одлазили у шуму, па до прошлогодишњих избора, у мају се десило неколико историјски важних датума у историји Србије. За неке ће најважнији остати мај из 1991. када је Црвена Звезда у Барију освојила титулу фудбалског првака Европе, за неке кад је песма Молитва донела Србији победу на избору за Песму Евровизије. Ређе ћете чути да некога мај асоцира на Дан победе или смрт Јосипа Броза Тита, а још ређе на Мајски преврат или битку на Сутјесци.

Један од историјских догађаја који је назван по месецу кад се догодио, не служи баш на част српској историји. Наиме, Мајски преврат у ноћи између 28. маја и 29. маја 1903. у којем су убијени краљ Александар Обреновић и његова жена, краљица Драга, прекинуо је владавину династије Обреновић, која је владала Србијом од средине 19. века. На чело Србије је дошла династија Карађорђевић, што је променило спољнополитичко опредељење Србије, зато што су се Обреновићи политички ослањали на Аустро-Угарску, а Карађорђевићи на Русију. Ипак, сам догађај – где краља и краљицу убијају српски официри, тачније организација "Црна рука", на чијем је челу био официр Драгутин Димитријевић Апис, и у самој Србији дочекана је са помешаним осећањима, али је зато светска штампа писала да су Срби "показали да су гори од Арнаута".

Из Другог светског рата најпознатија мајска битка свакако је она на Сутјесци, или Пета непријатељска офанзива, која је трајала од 15. маја до 15. јуна 1943. године. Некада се о биткама на Сутјесци и Неретви учило до најситнијих детаља, а данашњи школарци о њима готово да ништа не знају. Битка на Сутјесци била је несумњиво и по обиму и по броју погинулих војника, највећа у том рату на простору бивше Југославије, а дуго је била симбол изузетног пожртвовања, храбрости и моралне чврстине у најтежим искушењима. По револуционарима са Сутјеске - Сави Ковачевићу, Сими Милошевићу, Ивану Горану Ковачићу и Олги Дедијер, назване су бројне школе и установе у Србији.

Почетком маја умро је и Јосип Броз Тито, доживотни председник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, на чијем је челу био од 1953. до 1980. године. Био је лидер Комунистичке партије, врховни командант Оружаних снага СФРЈ и један је од оснивача Покрета несврстаних. Култ његове личности толико је снажан, да се годинама после његове смрти сваког 4. маја оглашавала сирена у целој земљи, а његову спомен кућу у Београду и данас на тај дан посети на стотине људи.

У мају 2006. Србија је поново постала самостална држава, и то тако што је Црна Гора на референдуму прогласила независност и изашла из државне заједнице. На крају, и прошлогодишњи избори, на Ђурђевдан, били су на неки начин историјски, јер је после дужег времена изабран нови председник државе, а дотадашња опозиција формирала је власт. Да проценимо у ком смислу је та промена историјска, потребно је да прође бар још десет година.

Аутор Мирјана Николић

Источник: glassrbije.org



Нравится
Успенский храм
c. Шарапово
Отдых на Байкале